Kako navodi AP, duge se tako često pojavljuju na Havajima da su postale popularan simbol u svakodnevnom životu, pa se mogu videti naslikane na autobusima, zgradama, registarskim tablicama.
Istovremeno, u imenima mnogih sportskih i univerzitetskih timova na Havajima sadržana je reč duga.
Zbog svega toga, profesor atmosferskih nauka na Univerzitetu Havaja u gradu Manoa, Stiven Basinger nazvao je to ostrvo „svetskom prestonicom duge“.
Prema njegovim rečima duge na tom ostrvu su možda najlepše na celoj planeti.
On je čak napravio i aplikaciju „RainbowChase“ koja pomaže ljudima da pronađu duge na Havajima.
Pošto je njihova pojava tako česta, u havajskom jeziku postoji čak 20 naziva za dugu, a u narodnoj tradiciji ostrva one predstavljaju božanske ili natprirodne sile.
Naučnik i savetnik za kulturu u Institutu za očuvanje prirode Havaja, Sam Ohu Gona kaže da se duge smatraju simbolom Kanea, jednog od četiri vrhovna božanstva u havajskoj tradiciji.
Naučnici postavljaju pitanje da li će se broj duga smanjiti usled sve većih klimatskih promena, a jedna od njih, profesorka ekologije na Univerzitetu u Njujorku, Kimberli Karlson, koja je neko vreme radila na Havajima, kaže da njene analize predviđaju da će do 2100. godine duge biti ređe u regionu Mediterana, Brazilu i delovima Centralne Afrike.