Igrač plemenitog kova, poteza, vica, kada treba i golgeter, a kada ekipa zahteva i paker, ali pre svega – lider.
Nije tako bilo tokom njegova prva dva boravka u Partizanu, treći je na površinu izbacio sve ljudske i igračke kvalitete 32-godišnjeg fudbalera koji veruje da će uspeti da ostvari san – titulu sa crno-belima.
„Živim i sanjam taj san što se tiče Partizana. To je moja zvezda vodilja i pokušaću da ostvarim taj cilj. Ako ne, ostaće velika žal, ali što je do mene ja pokušavam da radim, koliko god mogu, da dobijem minute na terenu. Zasad nisam uspeo da priđem blizu cilju. Prošle godine je bilo lepo, ali neke čudne stvari su se dešavale, što pad naše igre, što neki spoljni faktori, uticali su na to da borba za titulu bude nezanimljiva“.
U toku su promene u Partizanu, na čelu je Radna grupa koja planira korenite promene, a Nikolić zna odakle treba da se krene.
„Put ka zdravom Partizanu je u tome da u njemu igra sve više nas koji vole klub, da bude što više dece koja će svojim kvalitetom doći do prvog tima. Ne kažem da sada nemaju, ali kažem da selekcija bude jača, da bude na što većem nivou. Koliko god da su Partizan i Teleoptik izbacivali talenata, u poslednje vreme se to i ne dešava. Ukoliko dobri igrači ne dolaze iz škole to znači da škola nije uradila dobar posao. To je moje mišljenje. Verovatno tamo ima dobrih trenera, na primer moj mlađi brat Duško Janaćković igra u Teleoptiku, jedan je od najboljih igrača kadetske selekcije kod trenera Marka Vranića. Njihovi rezultati pokazuju da se tu radi o kvalitetu“.
Nikolićev mlađi brat igra na poziciji „desetke“, kako popularni Taki ističe „izumrle desetke“ i za naslednika ima poruku – da dosanja san o tituli.
„To mu je obaveza i zadatak! Naša želja je bila da zaigramo zajedno u prvom timu, što se mene tiče, ja mogu da ga sačekam“.
A imaće mladi Duško od koga da uči kako se ponaša na terenu. Od Nikolića su učili i rivali, naročito nekadašnji igrač večitog rivala Aleks Vigo koga je Taki „prevaspitao“ posle bespotrebnog poteza i provokacije učinjene prema navijačima Partizana.
„Verujem da su njihovi igrači rekli njemu da to ne sme da radi. Kada bih ja video svog saigrača da to radi, rekao bih mu da on nema ništa protiv navijača. Moramo da poštujemo svakog, možemo da se ne volimo, ali moramo da se poštujemo. Ja poštujem svaki klub, mogu navijači da me vređaju, može da mi smeta, ali da pucam po nekome? To je za mene odvratno i isto bih rekao svom saigraču. Došao si u našu zemlju, probaj da pokažeš poštovanje pa idi u svlačionicu, radi šta hoćeš. Ne bih voleo da vidim svog saigrača da to uradi, mislim da bih se prvi ja javno izvinio javno u njegovo ime“.
Nikolić je nedavno došao u centar pažnje jer je izdvojio pozamašnu svotu novca za pomoć domaćinu Radovanu Zdravkoviću iz sela Batote kod Brusa, podno Kopaonika, kome je zapaljena štala.
„Nisam želeo da se to izbacuje u javnost, ali mi i nije krivo što se to dogodilo. Prijateljska stranica je to izbacila, možda bi se time i podstakao još neki fudbaler da pomogne. Ja smatram da je tom čoveku izgorela kuća jer on od toga živi. Ako je to tako bilo, neka zapale još jednom, napravićemo još jednu!“, poručio je Nikolić.