Popović je za Tanjug rekao da pri nagloj promeni temperature može da se javi kolebanje krvnog pritiska, poremećaj srčanog ritma, nervoza, nesanice i razne druge psihosomatske tegobe.
Kako je naveo, da bi se hronični bolesnici lakše adaptirali na nagle promene vremena neophodno je da redovno uzimaju svoju terapiju i slušaju savete svojih lekara kako bi ublažili simptome.
Dodao je da ljudi koji nisu bili na pregledu, a imaju određene tegobe usled naglog porasta temperature, treba da se obrate svom lekaru i odu na pregled kako bi dobili najbolji savet i sprečili neželjene događaje.
Na pitanje koje organi prvo reaguju kada se u nedelje dana smene temperature ispod nule sa temperaturama od 20 stepeni, Popović je rekao da prvo reaguje srce, a zatim centralni nervni sistem i drugi organi, i dodao da su reakcije različite i da se one ispoljavaju u zavisnosti od trenutnog stanja samog organizma čoveka.
„Nije isto da li se radi o osobi staroj 20 ili 80 godina. Moramo uzeti u obzir i osobe koje su meteoropate, koje mnogo burnije reaguju na sve promene vremena bez obzira da se radi o januaru ili julu“, poručio je kardiolog.
Prema njegovim rečima, reakcije organizma na promene vremena zavise od mnogih faktora, pre svega od lične adaptacije, individualnog osećaja na nagle promene temperature, kao i od toga da li osoba hronični bolesnik i da li redovno uzima terapiju.
„Da bi sprečili neželjene događaje i pomogli organizmu da lakše prebrodi prolećne temperature u januaru treba da poštujemo savete lekara, da redovno uzimamo terapiju“, istakao je kardiolog.
Popović je rekao da se u tom periodu preporučuje lakše varljiva hrana jer povećan unos soli, masti i visokokalorične hrane lošije deluju na ceo organizam i tegobe pri promeni vremena budu mnogo izraženije.
Pogledajte i: