Mikroplastika su sitne čestice plastike, manje od pet milimetara, kojih ima svuda, od najdubljih delova okeana do antarktičkog leda. Ima ih u vazduhu koji dišemo, vodi koju pijemo i hrani koju jedemo. One čak mogu da uđu i u naš krvotok direktno, piše „Nejčer“.
Ranije studije su već pokazale da su mikroplastika i manja nanoplastika ušle u ljudske mozgove, jetru, bubrege… ali naučnici tek počinju da shvataju šta se dalje dešava sa njima i kakav uticaj imaju na ljudsko zdravlje.
Zaključak jedne prošlogodišnje studije, na primer, bio je da osobe sa mikroplastikom i nanoplastikom u masnom tkivu imaju veći rizik od moždanog i srčanog udara.
U najnovijoj studiji, objavljenoj u „Sajens advansis“ Hajpeng Huang, biomedicinski istraživač na Univerzitetu u Pekingu i njegove kolege pokušale su da bolje shvate kako mikroplastika utiče na mozak. Koristili su fluorpscentnu tehniku skeniranja nazvanu minijaturnom dvofotonskom mikroskopijom kako bi bolje videli šta se dešava u mozgu miša.
„Tehnika omogućuje praćenje mikroplastike dok se kreće kroz krvotok. To je veoma interesantno i mnogo nam pomaže“, rekla je Elijen El Hajek, istraživač sa Univerziteta Novog Meksika u Albukerkiju.
Naučnici su dali miševima vodu sa fluorescentnim sferama polistirena, proizvoda koji se masovno koristi u proizvodnji. Oko tri sata kasnije fluorescentne ćelije su se pojavile. Istraživanje je pokazalo da su imunoćelije progutale plastiku i da je ona ostala zarobljena u malim krvnim sudovima u moždanoj kori. Nekad je dolazilo do gomilanja tih ćelija sa mikroplastikom, pa je to izgledalo kao „sudar automobila u krvnim sudovima“, dodao je Huang.
Neka zakrčenja su se vremenom raščistila, neka su postojala oko četirinedelje, koliko su praćena.
Ova zakrčenja ponašaju se slično kao trombovi, dodaju naučnici. Otkrili su i da je mikroplastika smanjila protok krvi kroz mozak, a smanjila se i njihova pokretljivost.
Huang je primetio slične opstrukcije i u srcu i jetri miševa, ali rezultati tih studija još nisu objavljeni.