List je kao primer naveo oštećenje kablova u Baltičkom moru.
„Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu nastoji da pooštri posledice ovakvih hibridnih napada skraćivanjem roka važenja akreditacije i slobode kretanja vlasnika ruskih diplomatskih pasoša“, navodi se u članku.
Pored toga, kako se navodi, Nemačka planira da uvede sankcije protiv brodova koji su navodno uključeni u transport ruskih energenata.
„Nemačka se nada da EU može da razvije aktivniju komunikacionu strategiju kako bi jasno stavila do znanja da je Rusija odgovorna za neke incidente“, piše „Politiko“.
U isto vreme, list je priznao da je u prošlosti evropskim vladama bilo teško da brzo i nedvosmisleno pripišu „krivicu” za incidente Moskvi.
Prema pisanju „Vašington posta“, zapadne obaveštajne službe nisu pronašle dokaze o umešanosti Moskve u incidente uzrokovane greškama posada brodova koji su prolazili.
Kako je isticala portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, izjave o navodnoj umešanosti Moskve u oštećenje kablova u Baltičkom moru imaju za cilj sprečavanje izvoza ruske nafte, kao i povećanje vojnog prisustva NATO-a u regionu.
Incidenti sa oštećenjem kablova u Baltičkom moru dogodili su se krajem prošle godine. U novembru je pukao telekomunikacioni kabl „C Lion 1“ između Finske i Nemačke, kao i komunikacioni kabl između Švedske i Litvanije. Tada su lokalne vlasti sumnjale da je za incident odgovoran kineski teretni brod „Ji Peng 3“.
Osim toga, krajem decembra isključen je dalekovod „Est link 2“ između Finske i Estonije, kao i četiri komunikaciona kabla: tri položena između Finske i Estonije i četvrti koji povezuje Finsku sa Nemačkom.
Pogledajte i: