Platforma Tik-tok, u vlasništvu kineske kompanije Bajtdens, obustavila je rad za korisnike u SAD kasno u subotu uoči stupanja na snagu zabrane te društvene mreže u Americi. Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp poručio je na svojoj društvenoj mreži Trut soušal da treba „sačuvati“ Tik-tok. On je ranije rekao da će najverovatnije odložiti zabranu ove mreže za 90 dana, nakon što bude stupio na predsedničku dužnost.
„Zakon o zabrani Tik-toka usvojen je u SAD. Nažalost, to znači da za sada ne možete da koristite Tik-tok. Srećni smo što je (novoizabrani predsednik SAD Donald) Tramp nagovestio da će raditi sa nama na rešenju da vratimo Tik-tok kada on preuzme dužnost", navodi se u poruci na aplikaciji.
Na opšte iznenađenje odmah sutradan, u nedelju, ova društvena mreža nastavila je sa radom.
Tik-tok u Americi broji 170 miliona korisnika.
© Sputnik / Ramil Sitdikov
Šta će biti dalje?
Nije jasno po kom principu Tramp može „da pomiluje“ Tik-tok, budući da u trenutku donošenja ove odluke još nije bio postavljen za novog predsednik SAD, ali filozof Nikola Tanasić objašnjava za Sputnjik da je i ovo jedna od mogućnosti koju treba razmotriti.
Postoji jedan momenat i to se pominjalo predhodnih nedelja, da američke institucije imaju „običaj“ da kada odlazeća administracija poteže nepopularne poteze koje hoće da ostavi kao „vruć krompir“ dolazećoj administraciji, krenu da „gnjave“. Znaju da zadrže realizaciju takvih odluka svojim mogućnostima i ingerencijama, kako bi dolazeća administaracija mogla da ih blokira, rekao je Tanasić u razgovoru za Sputnjik.
Odlazeća administracija ostavila je mnogo „vrelog uglja“ i „vrućih krompira“ Trampovoj, priča naš sagovornik, tako da je moguće da je neko stopirao zabranu Tik-toka, videvši da će nova administracija da se postavi drugačije. Ipak, kaže Tanasić, sve je to i dalje na nivou nagađanja.
On podseća da su se oko Tik-toka vodili različiti pregovori, te da se Tramp zalagao i za kupovinu akcija ove kompanije, dok se pominjala i neka vrsta delimičnog vlasništva.
Prema navodima američkih medija, Tramp je rekao da će vratiti Tik-tok ali pod uslovom da 50 odsto svog vlasništva prodaju Amerikancima.
© Tanjug / AP/ Chip Somodevilla
Mi obično vlasnički paket zovemo kontrolnim paketom i u suštini on omogućava da posedovanje određenog broj akcija u kompaniji daje pristup određenim delikatnim informacijama. Postoji mogućnost da Amerikanci pokušavaju da dobiju određenu vrstu kontrolnog paketa koji bi im omogućio pristup Tik-tok serverima, kontroli podataka, osetljivim dokumentima i tome slično.
Igra kontrole
Tanasić kaže da je priča o američkom Tik-toku veoma kompleksna, te da se može posmatrati na više različitih nivoa. Dva najočiglednija i vrlo zanimljiva su svakako tehnološki i informativni nivo. Na tehnološkom nivou, kaže on, Tik-tok je jedna od velikih društvenih platformi koja ne spada u američke brendove, a koja je u velikoj meri postala dominantna na američkom tržištu i među omladinom.
Američki brednovi su brzo pokušali da se nadovežu tako što su ponudili deo onoga šta Tik-tok inače nudi. Instagram se u velikoj meri preorijentisao na neku vrstu video materijala i audio-vizuelnih sadržaja, a Jutjub koji je inače već gigant je lansirao svoje „šortove“. Međutim, javilo se pitanje navika korisnika društvenih mreža, korišćenja poslovnih podataka i umreženosti sa drugim sistemima.
Poenta je u tome da Amerikanci ne vole kada njihovi građani koriste platforme koje nisu pod njihovom kontrolom. Druga jako bitna stvar koja se vidi odmah na samoj površini jeste ta što je Tik-tiok u velikoj meri korišćen kao alternativni izvor podataka, rekao je Tanasić za Sputnjik.
Osnovni problem kod Tik-toka je taj što je najpopoularnija društvena mreža u vlasništvu kineske, a ne američke kompanije.
© Tanjug / The New York Times via AP/ Kenny Holston
On objašnjava da je vrlo diskutabilno govoriti o toma šta je izazvalo toliki odijum u čitavoj priči o Tik-toku. To je mreža koja je za sebe već izgradila imidž, a naspram njega stoje Amerikanci sa podozrenjem. Sam pomen Tik-toka automatski u njihovom diskursu implicira da se radi o nekakvoj manipulaciji. Medijske platforme koje umesto Amerikanaca neko drugi kontroliše manipulišu ljudima isključivo iz zlonamernih razloga, dok ih Amerikanci koriste samo na blagodat čovečanstva, demokratije i ljudskih prava, komentariše sarkastično naš sagovornik.
Čemu toliki strah?
Liberalno-demokratski establišment u Americi žestoko se protivi Tik-toku jer je on, kao i svaka masovno popularna platforma, kanalisala vesti koje su popularne. U ovom slučaju to je bio Donald Tramp, a Tik-tok je u velikoj meri pokazao koliko je čitava fama koju su njegovi protivnici pravili oko Kamale Haris bila zapravo iluzorna. Ko je pratio Tik-tok, kaže Tanasić, mogao je mnogo bolje predvideti ishod američkih predsedničkih izbora od ljudi koji su pratili Gardijan, Vašington post, Njujork tajms i njima slične medije.
To je svakako jedan od razloga zašto kompletan američki establišment navija da Tik-tok bude blokiran. Sa druge strane, Donald Tramp jeste veliki pobornik potiskivanja svake vrste kinsekog uticaja sa američkog tržišta, ali istovremeno je i veliki pionir korišćenja društvenih mreža. On nikako ne želi da odseca granu na kojoj sedi, svestan da mu to odgovara i svakako ne želi biti figura koja omladini blokira nešto što ona voli, zaključuje Tanasić.
Pogledajte i: