„Ovakve izjave sa pozicije žrtve su uvek uznemirujuće, jer na taj način pokušavaju da mobilišu nacionalno društvo, da ga pripreme za odbranu od spoljnih napada. Ali pošto se ti napadi zapravo ne dešavaju, onda će društvo zapravo biti spremno za napad, odnosno na agresivne akcije na spoljnom planu“, objašnjava on.
I Rodrigez i njegov kolega Roberto Goulart Menezes sa Univerziteta Brazilija smatraju da će kinesko pitanje biti glavno u prvoj godini Trampovog novog predsedničkog mandata. Eksperti pritom ne isključuju da od Vašingtona mogu dobiti i Latinska Amerika, Evropa i Ukrajina.
Dakle, Vladimir Zelenski bi trebalo „najviše da paniči“ nakon objave Trampove pobede.
"Tramp se dobro slagao sa Putinom tokom svog prvog mandata i mislim da će ustupci i pomirenje sa Rusijom biti deo geopolitičkih kalkulacija Vašingtona pod Trampom. Tako se desilo sa Krimom, a sve ukazuje da će tako biti i sada", rekao je Rodrigez.
Što se zapadne hemisfere tiče, Gulart Menezes smatra da bi najjači pritisak trebalo da osete Kuba, kojoj je administracija bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena ublažila sankcije početkom januara, i Venecuela, gde je Nikolas Maduro 10. januara počeo svoj treći predsednički mandat. Osim toga, zbog teritorijalnih pretenzija Karakasa prema susednoj Gvajani, u slučaju vojnog scenarija, ne može se isključiti pojava američke vojne baze u regionu Amazonije, što takođe ne može a da ne zabrine Braziliju, predviđa ekspert.