SVET

Svi trendovi idu u prilog Srbije ali one koja - ne ide prema Zapadu /video/

Svi geopolitički trendovi, od prilika u Donbasu, dolaska Donalda Trampa do jačanja suverenizma, idu u prilog Srbije ali Srbije koja je neutralna i ne ide ka Zapadu i zato su nerazumni bilo kakvi koraci ka njenom uvlačenju u zapadnu orbitu. Srbija tamo ne pripada, to je protiv njene političke kulture, identiteta i geopolitičkih interesa.
Sputnik
Vrtoglave promene u svetu, uključujući Trampove najave da bi mogao da menja granice, ovako komentariše dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Kako kaže, svi ovi potencijalni potresi ali i razvoj događaja od onih na ukrajinskom frontu, preko jačanja Kine, suverenizma u Evropi i saveznika Srbije, ukazuju na to da Srbija ne treba da žuri.
„Stalno se stvara pritisak nekih veštačkih rokova da ulazimo u aranžmane iz kojih kasnije veoma teško izlazimo. Nadam se da će se negativan trend čiji smo svedoci u poslednje vreme zaustaviti i preokrenuti jer Srbija ne pripada političkom Zapadu i ne verujem da bi joj ikad bilo lagodno u takvom prostoru“, uveren je Mitić.
Profesor Fakulteta političkih nauka dr Časlav Koprivica ističe da ako Srbija želi da iskoristi sve prisutniji trend ka suverenizovanju treba samo da projavi volju da bude suverena nacija i da progovori o tome da joj se otima Kosovo na šta ona ne pristaje.
„Ako trend suverenizma postoji, pre svega odavde mora da se pokaže volja da ne želimo da klimamo glavom na nepravdu koja nam se čini i da želimo da preokrenemo te pravce u smeru onog što je restitucija naše minimalne suvernosti a kad je reč o teritorijalnoj celovitosti tu je pitanje Kosova i Metohije na prvom mestu“, poručuje Koprivica u emisiji Svet sa Sputnjikom.

Šta će doneti Tramp

Procenjujući promene koje bi mogle uslediti kad Tramp 20. januara uđe u Belu kuću, u svetlu najava da bi mogao pripojiti nove teritorije, poput Grenlanda i Kanade, on ističe da će svakako biti premeštanja akcenata u američkoj spoljnoj politici ali da će pre svega doći do ideoloških promena u samoj Americi.
„Agenda prodženderizma i postmodernih antiidentitetskih ideologija više neće biti u igri. Ali ako neko očekuje da će Amerika prestati da se drsko ponaša – to se neće desiti“, uveren je profesor koji napominje da je i za Trampove pristalice potpuno legitimno da ako je Amerika na prvom mestu probleme rešava ako treba i putem sile.
Koprivica smatra i da će Evropa i dalje biti potčinjena Sjedinjenim Državama te da će Tramp samo zapadnoevropskim saveznicima direktnije stavljati do znanja ko je tu gazda i koga ima da slušaju, a da kad je reč o ratu u Ukrajini da on neće prestati:
„Iako je ovaj rat u Ukrajini Amerika suštinski započela, Tramp ne može dozvoliti da u očima javnosti pogotovu dela javnosti koja je glasala za njega kao za strongmena, jakog vođu, bude stvorena slika o njemu kao o gubitniku koji je podvio rep pred Putinom", kaže profesor, koji veruje da će se zato rešenje tražiti između tri različita scenarija: onog na šta će Ukrajina koja gubi rat morati da pristane i što će biti njen maksimum, onoga što Rusija projektuje da bi rešila problem zbog kog je bila prinuđena da uđe u ovaj sukob, i onoga što Amerika može da dopusti ne samo da bi sačuvala obraz hegemona nego i da bi poslala poruku saveznicima da je Amerika i dalje najjača i da se ni pred kim ne povlači.
Mitić napominje da treba biti oprezan u očekivanjima od Trampa, imajući u vidu i njegov prvi mandat. Tačno je da i među njegovim saradnicima ima onih koji su za to da se Amerika okrene sebi, povuče iz sukoba u kojima ne bi trebalo da učestvuje i vrati u svoje dvorište, a činjenica je i da Tramp nije najveći fan NATO ali to ne znači da ga neće koristiti kao insturment, kao ni G7 i druge organizacije, napominje sagovornik Sputnjika.
U ključu interesa Amerike on sagledava i pitanja Grenlanda, Kanade i Panamskog kanala koje je otvorio Tramp, ističući da je pozadina ovih ideja osiguranje ruta za SAD: za Grenland i Kanadu arktičke rute, a kad je reč o Panamskom kanalu koji bi novoizabrani predsednik SAD da vrati pod američku kontrolu, on je strateški važna veza između Atlantika i Pacifika.

Logika američkih graničara

Trka za Arktik bi mogala biti jedna od dimenzija Trampove želje da pripoji Grenland i Kanadu ali, po mišljenju Koprivice, kudikamo je indikativnije njegovo „kabadahijsko i kaubojsko ponašanje“.
Problem s Amerikancima počev od Bušove doktrine, ocenjuje profesor, jeste da se ne sme dopustiti da bilo ko ugrozi njihov vodeći položaj.
„Kad imate poštenu globalnu utakmicu i u toj utakmici Kina očigledno već godinama pretiče Ameriku, onda se to onemogućava američkom politikom moći. Svojevremeno je Medlin Olbrajt rekla da je nepošteno da Rusija ima toliko resursa u Sibiru. To je američka logika. Pa onda imate teoriju Zbignjeva Bžežinskog, koji insistira da je Rusija najveća kolonijalna sila a da se nije dekolonizovala. Ili da je nepošteno da Irak ima toliko nafte pa ta nafta pripada svima nama, a ona u Teksasu i na Aljasci pripada samo Americi. Kad se to primeni na Kanadu to je ista logika - logika američkih graničara. Graničarski mentalitet znači da ti pomeraš granice i kad ih pomeraš to je tvoje. To je mentalitet otimanja od kog se Amerika nikad nije oprostila“, objašnjava Koprivica.
Mitić podseća da su, i kad je reč o Panmskom kanalu, Amerikanci prvo napravili Panamu i „pomogli joj“ da postane nezavisna, a onda izgradili i kanal.
Zatim je, dodaje on, u procesu dekolonizacije 60-ih godina počeo je pritisak na američku administraciju koji je doveo do sporazuma Paname sa Džimijem Karterom 1977. i onda je 31.decembra 1999. Panamski kanal bio vraćen Panami.
Sad je Tramp, kaže Mitić, lansirao priču da Kinezi koji su kupili neke luke u Panamskom kanalu „kontrolišu“ ulaz na Pacifik i na Atlantik, ali taj kanal je i dalje u potpunosti otvoren - Kinezi ne nameravaju na bilo koji način da to ospore.

Pokušaj kočenja kineskih projekata

Što se tiče Grenlanda, SAD su tokom Drugog svetskog rata okupirale Grenland što je bilo u neku ruku logično s obzirom da je Danska bila pod nacističkom okupacijom, a posle rata su, podseća naš sagovornik, imale ozbiljne baze i radare jer su se bojale sovjetske pretnje, iako je tada Arktik bio mnogo manje prohodan.
„Ono čega se sad boje jeste činjenica da će zbog procesa otopljavanja na Arktiku u budućnosti najprohodniji deo te rute biti uz severnu rusku obalu. A Rusija u saradnji s Kinom ulaže ogromna sredstva u izgradnju Severnog morskog puta što i Pekingu omogućava još jedan način da izbegne američki bezbednosni poluprsten kojim opkoljavaju Kinu“, objašnjava Mitić.
On ukazuje i na činjenicu da su Kinezi pokušali da na Grenlandu kupe neke aerodrome što su Amerikanci sprečili, pa i Trampove provokativne ideje u pogledu te danske teritorije tumači kao pokušaj da se spreče neki razvojni projekti Kine u tom delu sveta.
Koprivica komentariše i paralelu koja se neminovno nameće između pitanja Grenlanda i burnog negodovanja koje su ti Trampovi planovi izazvali u Evropi, i otimanja Kosova i Metohije od Srbije koje je većina članica EU podržala.
„Ovde je u pitanju kulturni rasizam koji se manifestuje u tome da kad je reč o istom principu pod potpuno istim ili veoma sličnim uslovima oni uopšte ne vide da je tu prekršeno pravilo zato što postoji jedna vrsta neizrečene rasističke premise - „ali to su Srbi“. A za Srbe ne važe pravila koja važe za druge. Reč je o tome da vas ne smatraju civilizovanim. Bivši zamenik američkog državnog sekretara Stroub Talbot je rekao 1999. kad se sve završilo (agresija na SRJ) da nije bila reč o zaštiti Albanaca nego je ideja bila da "napadnemo Srbe zato što su oni narod koji se protivi modernizaciji" – a to je anglo-američka modernizacija koja zapravo znači da su oni metropola a oni koji se protive modernizaciji protive se tome svojim suvernizmom“, ističe profesor.
Nama je suverenizam "endemski svojstven" jer smo "nakrivo nasađeni" pa smatramo da ako imamo državu treba i stvarno da budemo njeni gospodari, primećuje Koprivica.
Komentar