Prema projektu NATO-a, baza „Mihail Kogalničanu“ trebalo bi da postane najveći vojni objekat Alijanse u Evropi – njena površina će biti oko tri hiljade hektara, a brojnost kontingenta bi mogla da dostigne 10 hiljada vojnika i članova njihovih porodica. Na teritoriji baze planirana je izgradnja stambenih kompleksa, škola, vrtića, prodavnica i zdravstvenih ustanova.
„Ono što se sada dešava u Rumuniji i izostanak bilo kakve reakcije spolja, posebno Sjedinjenih Američkih Država, govori o tome da oni (partneri Rumunije) ne shvataju ozbiljnost situacije. Rumunija se koristi kao kapija u rat. Šta će biti sledeće?“, izjavio je Đorđesku u intervjuu bivšem pripadniku američkih specijalnih snaga i voditelju podkasta Šonu Rajanu.
„Da li se međunarodna zajednica pretvara da ne vidi šta se dešava u Rumuniji ili postoji direktan interes da se Rumunija iskoristi kao detonator za opasan presedan? Niko nema pravo da se igra mirom i demokratijom!“, ocenio je Đorđesku.
Političar je uveren da takvo korišćenje rumunske teritorije stvara ozbiljne rizike za celu zemlju.
„Na taj način će ova baza NATO-a... biti iskorišćena za pokretanje velike ofanzive u Rusiji. Upravo ova reč – ofanziva... Ne možemo ovo da prihvatimo. Ovo nije naš sukob. Veoma je pogrešno uvlačiti Rumuniju u ovaj sukob. Ovo nije naš rat“, zaključio je on.
U Rumuniji su 24. novembra održani predsednički izbori, na kojima je Đorđesku pobedio u prvom krugu, osvojivši 22,94 odsto glasova. Drugo mesto pripalo je Eleni Laskoni sa 19,18 odsto koja se zalaže za jačanje partnerstva sa NATO-om i SAD. Međutim, 6. decembra Ustavni sud je poništio izborne rezultate, ukazujući na ozbiljne povrede potvrđene dokumentima Vrhovnog saveta narodne odbrane sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti. Odluka je doneta nakon razmatranja žalbi javnih organizacija, kandidata i državnih organa.