Izložba predstavlja više od 100 dela Benksija, kao i radove umetnika koji su uticali na njegovo stvaralaštvo i bili njegovi saradnici na raznim projektima. Pre Beograda bila je postavljena u Ljubljani. Kustos izložbe je slovenački galerista David Rjazancev, koji se Benksijevim radom bavio više od deset godina, prikupljajući njegova dela iz privatnih kolekcija i muzeja.
Predstavljanje originalnih radova
Prema rečima istoričarke umetnosti Anđele Petrović, koja posetioce vodi kroz izložbu, postavka je koncipirana tako da, iako nije podeljena po hronološkom redosledu, istražuje najvažnije aspekte Benksijeve umetnosti, koji su najčešće duboko vezani za socijalnu i političku kritiku.
„Zanimljivo je videti kako se ulična umetnost može preneti u galerijski prostor, ali i kako je sam Benksi to činio, koristeći grafike i postere kao posrednike za izlaganje. Izložba otkriva kako Benksi komunicira s društvom i kako njegova umetnost preispituje sve one konvencije i vrednosti koje često ostaju neizgovorene. Time ona pruža priliku da se dublje razumeju njegove ključne ideje, ali i njegov lični stav prema samoj umetnosti“, napominje sagovornica Sputnjika.
Posetioci su u prilici da vide Benksijeva najpoznatija dela kao što su „Flying Copper“, „Monkey Queen“, „Bomb Hugger“, „Flag“, „Toxic Marry“, i „Applause“, kao i čuvene grafike poput „Flower Thrower“ i „Happy Choppers“. Pored Benksijevih radova, izložena su i pojedina dela umetnika koji su uticali na njegov rad, poput Endija Vorhola, Pabla Pikasa i Bleka le Rata.
Benksijeva izložba u Beogradu
© Valentina Bulatović
„Blek le Rat je inspirisao Benksija, posebno u korišćenju motiva pacova. Benksi tu životinju koristi na vrlo zanimljiv način, ona predstavlja pripadnike najniže klase, dok šimpanze, koje takođe često predstavlja u svojim radovima, simbolišu pripadnike više klase“, objašnjava Anđela Petrović.
Benski je počeo kao crtač grafita slobodnom rukom, a onda je otkrio stensil tehniku i veoma brzo postao zapažen. Bristolski umetnik se, kako napominje kustoskinja, bavi veoma kompleksnim temama, od društvenih nejednakosti, preko političke korupcije, do rata i kapitalizma kao društvenog sistema koji podrazumeva konzumerizam i opsednutost brendovima. Jedan od čestih motiva koje Benski koristi jeste i smajli, koji je postao njegov zaštitni znak. Na njegovim radovima često se pojavljuju deca, stariji ljudi, policajci i vojnici, kao i predstavnici vlasti i državne moći.
Benksijeve radove kupuju poznate ličnosti i kolekcionari, a reprodukcije njegovih slika masovno se štampaju na šoljama i majicama. Njegovi radovi mogu se pojaviti bilo gde, iskrsavali su na zidovima zgrada u Londonu, Bristolu, Njujorku, na zidu koji deli Izrael i Palestinu. Na Berlinskom filmskom festivalu pojavio se kao reditelj filma „Izlaz kroz prodavnicu suvenira“, ali je crvenim tepihom prošetao s maskom i kapuljačom, sakrivajući svoj identitet.
Anđelka Petrović, takođe, napominje da je Benksi veoma svestan komercijalizacije svoje umetnosti, što je jedan od razloga zbog kojih je odlučio da sakrije svoj identitet. „On se krije iza anonimnosti kako bi održao slobodu u kritici društva“, kaže ona, napominjući da je Benskijev stav da bi, kada bi se otkrio javnosti, izgubio mogućnost da slobodno kritikuje sve što treba kritikovati, a da njegova umetnost više ne bi bila znak otpora, već samo lični stav poznate osobe.
Iako je pokušao da prikrije svoj identitet, prema Gardijanu, njegovo pravo ime je Robert Banks, a rođen je 1974. godine. Bi-Bi-Si navodi da mu je ime Robin Banks.
Benksijeva izložba u Beogradu
© Valentina Bulatović
Benksi: Umetnik ili vandal?
Jedan od segmenata izložbe posvećen je čuvenom Benksijevom stensilu „Devojčica s balonom“. Delo je predstavljeno kroz plakat za samu izložbu, ali i kroz video na kojem je prikazana čuvena aukcija u „Sodebiju“, na kojoj je Benksi uništio print ovog grafita, prethodno prodat za oko milion funti.
„Reč je o jednoj od najvećih prevara u istoriji umetnosti. Jedna od najpoznatijih akucijskih kuća, koja zaista prodaje umetnička dela za neverovatno mnogo novca, organizovala je aukciju printa 'Devojčice s balonom'. Vrlo je zanimljivo gledati šta se sve prodaje i za koliko novca, kao i na koji način društvo razmišlja o umetnosti, a to je i bio Benksijev cilj“, kaže Anđela Petrović.
Benksi je napravio print i stavio ga u ram, po uzoru na izlaganje dela u muzeju. Kada je aukcionar spustio čekić i time označio kraj licitacije, aktiviran je rezač papira, sakriven na pozadini rama, koji je uništio upravo prodato delo. Time je Benski, kako objašnjava Anđela Petrović, želeo da navede sve koji su učestvovali u aukciji, ali i one koji su kupili njegovo delo, da se ozbiljno zapitaju koliko zapravo vredi njegova umetnost.
„Da li je umetnost u muzejima skuplja od ulične umetnosti, koja je njena vrednost. Ovo je možda važnije od dela samog po sebi. Kada je reč o delu, ona predstavlja jednu devojčicu koja je izgubila balon i koja traga za nečim, poseže za nečim, na gledaocu ostaje da razmišlja šta je to. To nešto može biti nada, vera u bolje sutra“, kaže kustoskinja.
Pošto se tokom izvođenja ovog neobičnog performansa mehanizam rezača papira u nekom trenutku pokvario, print je samo delimično uništen, tako da je delo dobilo novo ime „Ljubav u kanti za smeće“. To mu je dodatno povećalo cenu, pa sada vredi oko pet miliona dolara.
Umetnik je kasnije na društvenim mrežama prikazao kako je u ram slike ugradio uređaj za sečenje papira. Post je potpisao citatom anarhističkog filozofa Mihaila Bakunjina, koji je preneo kao Pikasove reči: „Želja za uništenjem je takođe kreativni impuls“.
Benksijeva izložba u Beogradu
© Valentina Bulatović
Među izazovima koje je Benksi osmislio kako bi podstakao javnost da razmišlja o vrednosti umetnosti jeste i anonimna prodaja njegovih radova u Central parku u Njujorku. Jedan stariji čovek je Benksijeve slike prodavao za 60 dolara po komadu. Prolaznici su tokom nekoliko sati kupili samo osam radova, ne znajući da kupuju originale.
Među izazovima koje je Benksi osmislio kako bi podstakao javnost da razmišlja o vrednosti umetnosti jeste i anonimna prodaja njegovih radova u Central parku u Njujorku. Jedan stariji čovek je Benksijeve slike prodavao za 60 dolara po komadu. Prolaznici su tokom nekoliko sati kupili samo osam radova, ne znajući da kupuju originale.
Krajem leta 2006. godine Benksi je zamenio oko 500 kopija debi albuma Paris Hilton, u 48 britanskih prodavnica ploča. Umesto originalnog, upotrebio je svoj omot, na kojima su slike Paris Hilton obrađene, a ona je prikazana u toplesu. Pre nego što su aukcijske kuće povukle lažne CD-ove, nekoliko njih je već bilo kupljeno. Među kupcima je bila i sama Paris Hilton koja je, kako kaže Anđela Petrović, procenila da je dobro da se poveže s imenom proslavljenog umetnika.
Benksijevo ime pojavilo se i u popularnoj animiranoj seriji „Simsonovi“. Kada su shvatili da im opada gledanost, producenti su zamolili umetnika da se uključi u kreiranje jedne epizode. On je odlučio da skrene pažnju na ono što se prodaje u suvenirnicama širom sveta, navodeći javnost da se zapita ko pravi te ukrase, ko je jeftina radna snaga koja se koristi za masovnu prodaju tih predmeta.
Dok jedni Benksijeve radove smatraju činom vandalizma i odsustvom ukusa, drugi se dive njegovom stvaralaštvu. Umetnik sam sebe zove „vandalom visokog kvaliteta“. Vrednost njegovih slika i printova dostiže stotine hiljada dolara, zbog čega su često kopirane. Kako bi zaštitio svoja autorska prava, Benksi je formirao grupu eksperata čija je obaveza da se bore protiv kopija i da utvrđuju originalost radova potpisanih njegovim imenom. S obzirom na velike honorare koje dobija, Benksi ne zaboravlja na druge, te često donira novac u dobrotvorne svrhe.
„Benksi ne bi bio ponosan samo na činjenicu da je njegova umetnost priznata širom sveta, već i na način na koji je uspeo da izazove sistem, ali i da inspiriše mlade ljude da razmišljaju o svojoj društvenoj odgovornosti i misiji“, zaključuje Anđela Petrović.
Benksijeva izložba u Beogradu
© Valentina Bulatović