Ona je istakla da je za Srbiju najvažnije da imamo dovoljno energenata u rezervama i da uprkos složenoj geopolitičkoj situaciji njihove cene budu stabilne.
"Moguće je da će tržite u Evropi osetiti određene posledice, a mi ćemo težiti da se one ne preliju na Srbiju", naglasila je Đedovićeva.
Istakla je da je izgradnja Balkanskog toga završena u jeku pandemije kovida zahvaljujući strateškom razmišljanju predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije.
Ministarka je govoreći o najvažnijim planovima i projektima za 2025. godinu rekla da bi trebalo da počne izgradnja naftovoda Srbija - Mađarska, koji je veoma značajan s obzirom da NIS, za koji su SAD najavile sankcije zbog ruskog vlasništva, dobija naftu preko jadranskog naftovoda JANAF.
Naftovod bi trebalo da bude završen do 2027, a vrednost investicije je procenjena na oko 150 miliona evra. Dužina naftovoda je 128 kilometara, a kapacitet će iznositi oko pet miliona tona nafte godišnje.
Ministarka je rekla da u 2025, takođe, predstoji realizacija važnog projekta gradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, čija će snaga iznositi oko 650 megavata i da su ispunjeni svi preduslovi za početak radova, ali da je potebno isprojektovati komunalnu infrastrukturu i izvršiti tehničku procenu projekta.
"Očekujem da krajem 2025. ili početkom 2026. krenemo u realizaciju projekta. Paralelno sa tim, nastavljamo pregovore sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju o obezbeđivanju finansijskih sredstava. Procenjuje se da je vrednost projekta oko milijardu evra, ali sada procenu rade i japanski tehnički stručnjaci. Radovi bi mogli da traju blizu pet godina", navela je ona.
Reč je projektu koji je prepoznat kao prioritetan u svim strateškim dokumentima.
RHE Bistrica treba da bude "prirodna baterija" za balansiranje rastuće proizvodnje energije iz solarnih i vetroelektrana.
Govoreći o drugom veoma značajnom projektu za srpski energetski sistem, izgradnji hidroelektrane Đerdap 3, Đedović Handanović je istakla njen regionalni karakter, kao i da će to biti veoma zahtevan i izazovan poduhvat.
"Taj projekat bi mogao da promeni sliku o ovom delu Evrope kada je u pitanju energetska sigurnost ne samo Srbije, već i Rumunije, jer svim zemljama u regionu treba više energije. Završena je hidrološka studija i ona je pokazala da na godišnjem nivou nema negativnih uticaja na rad postojećih hidroelektrana Đerdap 1 i 2", kaže Đedović Handanović.
Ona je rekla da su rumunskoj strani dostavljeni zahtevi, kao i da će priprema projekta trajati još najmanje godinu dana, s obzirom da je potrebno uraditi studiju procene uticaja na životnu sredinu.
Procenjuje se da bi gradnja reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 mogla da košta više milijardi evra, a za učešće u tom projektu su zaintesovane i SAD.
Ministarka je rekla da u 2025. očekuje završetak izgradnje vetroparka u Kostolcu i dobijanje prve solarne elektrane u okviru Elektroprivrede Srbije, čime bi naša zemlja dobila 76 novih megavata čiste energije.
"Bazna energija iz termoelektrana za nas ostaje veoma bitna, a to smo potvrdili i otvaranjem novog bloka u termoelektrani Kostolac. Bez bazne energije ne možete da integrišete ni nove obnovljive izvore energije", objasnila je Đedović Handanović.
Ministarka podseća da je važna revitalizacija postojećih postrojenja, s obzirom da je naš energetski sistem izgrađen 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.
"Nastavljamo sa revitalizacijom naše jedine reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, povećaćemo snagu vlasinske hidroelektrane koja strujom snabdeva oko 93.000 domaćinstava. Očekujem i gradnju novih gasnih interkonekcija Srbije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom", rekla je ministarka.
Pogledajte i: