„Pitanje garancija bezbednosti za nas je od centralnog značaja, kao prelazno rešenje. Međutim, oni moraju izaći iz okvira čisto političkih obećanja kao što je Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine. Naši partneri će morati pažljivo da navedu kakvim vojnim sredstvima će pomagati odbranu Ukrajine u slučaju drugog napada“, rekao je on.
Prema rečima diplomate, to mogu biti i bilateralni i multilateralni sporazumi. Meljnik je priznao da bi oni mogli da postanu „deo mogućeg velikog mirovnog sporazuma sa Rusijom“.
Istovremeno, naglasio je, „članstvo u NATO-u ostaje na stolu za Ukrajinu“.
U julu je predsednik Vladimir Putin rekao da moguće članstvo Ukrajine u NATO predstavlja pretnju po bezbednost Rusije. On je naglasio da su rizici ulaska Kijeva u alijansu jedan od razloga za početak SVO.
U decembru 1994. godine u Budimpešti je potpisan sporazum na osnovu kojeg su Ukrajina, Kazahstan i Belorusija predale Rusiji nuklearno naoružanje zaostalo iz Sovjetskog saveza – Ukrajina 1900, Kazahstan 1.400 a Belorusija 100 bojevih glava. Oružje iz Ukrajine i Kazahstana je uništeno dok su bojeve glave iz Belorusije delom uvrštene u nuklearni arsenal Rusije.