Ne isključuje se ni mogućnost da se sprema niz terorističkih napada i drugih provokacija, kao što su recimo, protesti opozicije, nemiri i neredi.
„Mislim da je ovo pokušaj destabilizacije situacije u Belorusiji uoči predsedničkih izbora koji će se održati 26. januara, jer teško da će zapadni ‘prijatelji’ Belorusije uspeti da podignu narod i navedu ih na neka protivpravna dela. Iskustvo iz 2020. godine pokazalo je da su svi pokušaji Zapada usmereni na podrivanje državnosti Belorusije. Što se tiče unutrašnje situacije, mislim da će Lukašenkova snaga, kao i snaga Vlade biti dovoljna da ‘ugase’ bilo kakve pokušaje provokacija“, kaže za Sputnjik Vladimir Džabarov, zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove.
Minsk je spreman za takav razvoj događaja, a i Rusija je spremna da pruži pomoć Belorusiji, dodao je ruski senator.
„Mislim da su na Zapadu primili k znanju izjave našeg predsednika da smo najbliži saveznici Belorusije, da činimo jedinstvenu Saveznu državu, da je odbrana i bezbednost Belorusije za nas veoma važan element spoljne politike. I naravno, u slučaju spoljnog ugrožavanja, bićemo uz Belorusiju. Nadam se da će na Zapadu imati dovoljno pameti da ne prave takve fatalne greške“, ističe Džabarov.
Lukašenko – simbol stabilnosti Belorusije
Centralna izborna komisija Belorusije saopštila je da je registrovala pet predsedničkih kandidata, među kojima je i Lukašenko, za predsedničke izbore idućeg meseca.
Očekuje se da će Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, lako obezbediti sedmi uzastopni mandat. Kandidature su podneli Ana Kanopatska, Oleg Gajdukevič, Aleksandar Hižnjak i Sergej Sirankov
Na pitanje kakav razvoj situacije očekuje u Belorusiji, pre i posle izbora, Džabarov kaže da je za sada situacija u toj zemlji stabilna.
„Znam da je situacija u Belorusiji mirna. Često tamo boravimo, održavamo i parlamentarne skupštine. Održavamo godišnje forume između Rusije i Belorusije. Narod radi, grad je uređen, prodavnice su pune. Dakle, ne vidim osnov za bilo kakve narodne proteste, osim ako ne bude nekih provokacija poput onih koje priređuju gruzijski provokatori na čelu sa Salome Zurabišvili, odlazećom predsednicom Gruzije. Mislim da opozicija u Belorusiji nema šanse da poljulja situaciju“, ocenjuje Džabarov.
On ističe da se očekuje pobeda Lukašenka na izborima, jer on ngarantuje stabilnost Belorusije.
Poslednji predsednički izbori, na kojima je Lukašenko osvojio 80,1 odsto glasova, održani su 2020, a opozicija i Zapad su ih proglasili pokradenim. Očekuje se da će Zapad, koji finansira belorusku opoziciju, i ovog puta izbore proglasiti nelegitmnim.
„To je njihova uobičajena praksa. Mislim da niko na to neće obraćati pažnju. Svima je apsolutno jasno - kada im odgovara izbore proglašavaju legitimnim, a kada im ne odgovara - nelegitimnim. Sve zavisi od toga ko je došao na vlast u ovoj ili onoj zemlji. Ako im ta vlast ne odgovara, znači da je bilo neregularnosti na izborima, a ako im odgovara onda je sve u redu i tada ne vide nikakva kršenja. Zbog toga mislim da je za Belorusiju mišljenje Zapada potpuno nebitno“, zaključio je Džabarov.
Američka ambasada u Minsku se oglasila pozivom da građani Amerike napuste Belorusiju zbog, kako je navedeno, toga što „beloruske vlasti nastavljaju da doprinose neisprovociranom napadu na Ukrajinu, da proizvoljno primenjuju lokalne zakone, kao i zbog mogućnosti izbijanja građanskih nereda, rizika od hapšenja i ograničenih mogućnosti Ambasade SAD da pruži pomoć Amerikancima koji se nalaze u toj zemlji“.
Državni sekretar Saveta bezbednosti Belorusije Aleksandar Voljfovič izjavio je da se, pred predstojeće predsedničke izbore, na Zapadu čuju izjave o nasilnom zauzimanju vlasti, ali da je Minsk spreman da brani suverenitet i teritorijalni integritet.
Stručnjaci podsećaju da je u Belorusiji već bilo pokušaja sprovođenja obojene revolucije i da bi i ovog puta opozicione snage mogle ponovo da se aktiviraju, posebno zato što beloruska opozicioni lider u egzilu Svetlana Tihanovska, čeka svrgavanje Aleksandra Lukašenka.
Tihanovska je iz Belorusije pobegla 2020. godine, nakon što je izgubila od Lukašenka u izbornoj trci i potom predvodila masovne proteste u toj zemlji. U Belorusiji je u odsustvu osuđena na 15 godina zatvora zbog planiranja državnog udara i niza drugih radnji koje imaju za cilj nanošenje štete nacionalnoj bezbednosti zemlje.
Ona je ranije ovog meseca izjavila da bi moglo doći do državnog udara i smene vlasti u Belorusiji, uz moguće učešće puka „Kalinovskog“, formacije sastavljene od stotinu Belorusa koji se u Ukrajini bore protiv Rusije. Ona je takođe pozvala belorusku opoziciju da se pripremi za ovaj scenario.
U septembru ove godine, Vrhovni sud Belorusije je puk „Kalinovskog“ proglasio terorističkom organizacijom, dok je ruska Spoljna obaveštajna služba upozorila na to da bi pripadnike puka CIA i MI6 mogle da iskoriste za destabilizaciju situacije u Belorusiji.