Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu dr Časlav Koprivica objašnjava za Sputnjik korelaciju između rastućeg nezadovoljstva koje se širi među domicilnim stanovništvom Starog kontinenta i novopridošlih migranata iz islamskih zemalja.
Cela tribina izvodila je „Saluto romano“ za desnog beka i Musolinijevog praunuka nakon što je postigao prvi profesionalni gol i odveo svoj tim u pobedu. Mladom Romanu Florijaniju ovo ne smeta, već insistira da ga zovu Musolini.
Nakon masakra na božićnoj pijaci u Magdeburgu, kolone maskiranih Nemaca marširalo je u znak protesta, uzvikujući različite nacionalističke parole. Svi ovi događaji, uzročno-posledično su povezani sa nekontrolisanim useljavanjem došljaka iz kultura koje imaju sasvim drugačije običaje i navike od evropskih.
U 2022. godini Nemačka je bila prva rangirana po broju pridošlih migranata. U njoj je azil potražilo 1,6 miliona ljudi ili 31% svih imigranata koji su došli u EU iz zemalja koje nisu članice.
© Sputnik / Viktor Toločko
Ne žele da se asimiluju
Profesor Koprivica objašnjava da se sa jedne strane procesu asimilovanja više i ne daje prilika da zadejstvuje, dok se sa druge strane jednostavno radi o enormnom broju ljudi koji se sliva u njima potpuno strane zemlje. Za razliku od migranata ranijih decenija i generacija, sadašnji migranti čak i ne pokazuju nikakvu želju da se asimiluju, već žele da naglašeno demonstriraju svoju privrženost radikalnom islamu. Oni na izvestan način „misionare“, odnosno agresivno deluju u odnosu na svoj novi domicil.
Reč je o tome da čitava ideja multikulturalizma širom Evrope ne funkcioniše, niti na nivou komunikacije među kulturama, niti na nivou društveno-političkog konteksta. Što više vremena prolazi, migranti koji nadolaze prvenstveno iz islamskog sveta pokazuju sve manju volju da se uklope i da pripadaju zapadnjačkim društvima. To dalje stvara atmosferu jednog latentnog građanskog rata između starosedelaca i pridošlica, kaže Koprivica za Sputnjik.
Ime Muhamed već neko vreme važi za najpopularnije muško ime u Nemačkoj i Engleskoj.
© Sputnik / Ramil Sitdikow
/ „Netrpeljiva“ Evropa
Reakcija društva u zapadnjačkim zemljama negativna je i jasno i glasno govori da određena vrsta migranata treba da napusti njihove zemlje. Međutim, objašnjava profesor Koprivica, ovaj stav se ne odnosi na sve pridošlice, već samo na one koji odbijaju da se povinuju ne samo društvenim, već i državnim zakonima zemalja koje su ih prihvatile raširenih ruku.
Nisam primetio da postoji neraspoloženje prema migrantima iz Istočne Evrope, bilo da su oni rimokatolici ili pravoslavni. Kulturna blizina između njih je kudikamo veća nego kada je reč o islamskim migrantima. Nikom iz Istočne Evrope ne pada na pamet da svoja pravila nameće okruženju, već naprosto pokazuje razumljivu spremnost da se prilagodi na novo okruženje.
Procenjuje se da je oko 3,48 miliona izbeglica sa različitim vrstama boravišnih dozvola živelo je u Nemačkoj krajem juna 2024. godine.
© Sputnik / Sputnik
/ Dok god zapadnjačke političke elite ne budu našle načina da politički, a onda i pravno, izađu na kraj sa ovim fenomenom, dotle će rasti i negodovanje sve većeg dela zapadnjačkih društava. Slučajevi nasilja, nekažnjenog ili simbolički kažnjenog silovanja kao i sličnih zločina, kaže naš sagovornik, samo izazivaju zlu krv.
Zaokret desno
Koprivica smatra da će tek kada se politički odgovor starosedelaca bude ovaplotio u liku radikalnih antimigrantskih opcija, levo liberalne političke elite na Zapadu shvatiti da je ovo problem sa kojim moraju ozbiljno da se nose. Na kraju krajeva, kaže on, moraće da promene i političku i pravnu regulativu, u protivnom će za sada samo glasno nezadovoljstvo prerasti u nešto daleko ozbiljnije.
To nezadovoljstvo je već sada na prilično visokom nivou, što se vidi i po rastu i uticaju Nacionalnog fronta u Francuskoj, Alternative za Nemačku u Nemačkoj, antimigrantskih struja u Velikoj Britaniji, a takav trend postoji čak i u Holandiji koja je poznata kao jedno od najliberalnijih zapadnjačkih društava.
Eskalacija nagomilanog nezadovoljstva nije nešto što se može očekivati u srednjoročnoj budućnosti, već neposredno predstoji ukoliko zapadnjačke elite ne budu pokazale spremnost da se s time nose, međutim, to nije na vidiku. Zaoštravanje je u toku i nastaviće se, zaključuje Koprivica.
Pogledajte i: