Na takve planove Moldavije upozorila je i ruska Spoljna obaveštajna služba, navodeći da Maja Sandu priprema plan za vojnu operaciju u Pridnjestrovlju i da niko ne može da garantuje da neće pokušati da započne rat.
Naime, kako je pojasnila ruska obaveštajna služba, predsednica je tokom zatvorenog sastanka sa moldavskom Vladom o pitanjima energetske bezbednosti „izgubila živce“ nakon što je premijer Dorin Rečen naveo da će se zemlja suočiti sa problemima snabdevanja energijom, nakon isteka rusko-ukrajinskog sporazuma o tranzitu prirodnog gasa koji važi do kraja tekuće godine. Sandu je svu odgovornost za rešavanje pitanja snabdevanja gasom prebacila na Moskvu umesto na Kijev koji je odbacio mogućnost prodruženja ugovora o tranzitu ruskog gasa, a nije je otreznilo ni to kada su je podsetili da Moldavija gotovo u potpunosti zavisi od snabdevanja električnom energijom iz državne elektrane koja se nalazi u Pridnjestrovlju.
Tokom sastanka, ona je predložila izradu plana za uspostavljanje kontrole nad Pridnjestrovljem, založila se za nasilno preuzimanje elektrane i eliminisanje ruskog mirovnog prisustva u regionu.
„Mnogi o ovome osnovano pišu, prilično aktivno i odavno, a ovaj problem razmatraju i oni koji analiziraju situaciju i u evropskim državama i u Rusiji, kao i agresivnu prirodu Maje Sandu, koja je usmerena ka Zapadu i, ispunjavanju svih direktiva, inicijativa i koraka koje bi podržale Sjedinjene Države, Brisel, zemlje EU i NATO-a. Takvo je lično ubeđenje Maje Sandu. Naravno, ona je inicirala takav plan osvajanja, a verovatno su je inspirisala dejstva militanata u Siriji, koji su u značajnoj meri razrušili sistem postojanja državnosti u Siriji, podelili je i smatraju da su oni veoma ozbiljno ‘zabiberili’ Rusiji. Sada ona inicira plan koji treba da uništi mirovni kontigent, uključujući i ruski, da osvoji Pridnjestrovlje, koje je okrenuto ka Rusiji i stvori konfliktnu zonu oko hidroelektrane i u toj situaciji otvori još jedno žarište, koje bi nateralo Rusiju da oseti svoju slabost u odnosima sa Zapadom“, kaže ruski ekspert Andrej Koškin, šef katedre za političke nauke i sociologiju Ruskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“.
Koškin dodaje da on ovako ocenjuje tajming koji je Sandu izabrala za pokretanje takvog plana koji podrazumeva primenu sile.
„To je plan koji nije demokratski, ne odgovara ni za prava, ni za slobodu ljudi. To je jednostavno osvajački plan koji služi interesima kolektivnog Zapada, a protiv značajnog dela sopstvenog naroda”, kaže Koškin.
Na pitanje kakve mere u ovom slučaju može preduzeti Rusija da spreči realizaciju ovog plana, Koškin kaže da Moskva, pre svega, u svojoj politici koristi diplomatske mere.
„Cela Evropa je u režimu poštovanja prava i sloboda i sve rešava za pregovaračkim stolom. Ovo govorim stavljajući sve pod navodnike, jer vidimo da planove osvajanja može inicirati samo agresor, a ne osoba koja želi da poštuje prava i slobode ljudi“, dodaje Koškin.
Ruski eksperti navode da Sandu želi vojnim putem da napadne hidroelektranu koja se nalazi na teritoriji Pridnjestrovlja i uvereni su da ona u tim idejama nije sama, te da joj je „neko“ već obećao pomoć, s obzirom na to da sam Kišinjev nema dovoljno snage za vojno zauzimanje Pridnjestrovlja.
Ruski mirovni kontigent garant mira i bezbednosti
Administracija predsednika Moldavije nazvala je neistinitim saopštenja o pripremi vojne operacije za osvajanje Pridnjestrovlja, navodeći da je to ozbiljna i opasna dezinformacija koja ima za cilj da poseje paniku i nepovernje. Kišinjev tvrdi da je čvrsto privržen mirnom rešavanju konflikta bez ikakvih izuzetaka, ali smatra „važnim korakom za rešavanje sukoba potpuno i bezuslovno povlačenje ruskih trupa“.
Ruske mirovne snage su uvedene u zonu pridnjestrovskog sukoba u skladu sa sporazumom potpisanim sa Moldavijom 1992. godine, zaustavile su rat između moldavskih i pridnjestrovskih snaga i smirile situaciju koja je izmakla kontroli.
U Pridnjestrovlju, koje se graniči sa Moldavijom i Ukrajinom, raspoređena je Operativna grupa ruske vojske od oko 1.000 vojnika i oficira, koji, između ostalog, imaju zadatak i da čuvaju skladišta u kojima se nalazi više od 20.000 tona municije, koje je izvezeno nakon povlačenja sovjetskih trupa iz evropskih zemalja. Osim toga, više od polovine stanovništva Pridnjestrovlja su državljani Rusije, za koju Moskva snosi određenu odgovornost.
Ruski mirovnjaci obezbeđuju mir i bezbednost u regionu.
„To su heroji, ljudi koji iz interesa bezbednosti i života ljudi u Pridnjestrovlju obavljaju svoj vojnički zadatak i dug. To su jedinstveni heroji. Oni su već godinama u zoni rizika, opasnosti, pretnji po život, ali obavljaju svoju dužnost“, ističe Koškin.
Na pitanje ima li opasnosti da situacija preraste u veći regionalni konflikt, ako dođe do realizacije plana Maje Sandu, Koškin kaže:
„Ne isključujem mogućnost da do 20. januara možemo dobiti još jednu otvorenu ranu. Zašto? Zato što novi, 47. predsednik SAD Donald Tramp još uvek nije započeo svoj mandat. Sudeći po njegovoj predizbornoj retorici, on je prilično ozbiljno fokusiran na rešavanje konflikta“, smatra Koškin.
Koškin napominje da ukoliko Evropa preuzme ukrajinski sukob na svoja pleća, takve odluke ipak ne može donositi bez odobrenja i saglasnosti SAD.
Ruski stručni krugovi nisu iznenađeni planovima Sandu, koja već dugo demonstrira direktnu rusofobiju i, kao državljanka Rumunije, mašta o tome da Moldavija postane deo „velike“ Rumunije.
Ne isključuje se ni mogućnost da je curenje ratobornih izjava Maje Sandu moglo biti unapred isplanirano, kako bi se pomoglo kijevskom režimu da skrene pažnju Moskve na novu pretnju.
Moldavija rizikuje da Novu godinu dočeka u mraku
Što se tiče energetike, Ukrajina je više puta saopštila da neće produžavati sporazum sa Rusijom o tranzitu gasa, jer su dve zemlje u ratu.
Zamenik šefa ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksej Grivač upozorio je da bi iz tog razloga Moldavija tokom novogodišnjih praznika mogla ostati bez struje. Prema njegovim rečima, to je sada glavni scenario, jer ne postoji opcija održivog snabdevanja, osim tranzita gasa kroz Ukrajinu. Da bi stigao u Pridnjestrovlje, svaki gas praktično mora da prođe kroz teritoriju Ukrajine, a pokušaj organizovanja alternativne isporuke je mnogo skuplja varijanta. Osim toga, nejasno je ko će to platiti.
Postoje neke kratkoročne mogućnosti, kao što je organizacija proizvodnje električne energije koristeći rezervna goriva, na primer, ugalj, ali takvim obimom neće biti moguće pokriti sve potrebe, smatra on.
Govoreći o tome da li će tranzit gasa kroz Ukrajinu, uprkos svemu, biti produžen, on je rekao da je proces u toku, ali da su se iz nekog razloga moldavske vlasti same isključile iz toga.