Ilon Mask, američki milijarder i budući šef komisije za smanjenje savezne vlade u administraciji novoizabranog predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa, otvoreno je podržao desničarsku Alternativu za Nemačku.
Maskova vizija Nemačke
„Samo AfD može spasiti Nemačku“, napisao je Mask na Iksu, a potom i podelio snimak u kom nemačka desničarka Naomi Zajbt kritikuje lidera konzervativne Hrišćansko-demokratske unije Fridriha Merca, predvodnika trke za kancelara i hvali argentinskog populističkog predsednika Havijera Mileja.
Osvrt na dešavanja u Nemačkoj Mask je zaokružio objavom u kojoj kritikuje odlazećeg nemačkog kancelara Olafa Šolca posle napada automobilom na božićnom vašaru u Magdeburgu, u kojem je poginulo najmanje pet osoba, a povređeno više od 200 ljudi.
„Šolc odmah treba da podnese ostavku. Nekompetentna budala“, poručio je vlasnik "Tesle".
Nemačka na putu bez povratka
U ovom trenutku Ilon Mask još uvek nije funkcioner američke administracije i tek je nominovan za Trampovog čoveka za smanjenje federalne birokratije i kresanje enormnih deficita federalnog budžeta, kaže Trifković za Sputnjik.
Mask sa formalne strane još uvek ima pravo da kaže šta god da misli i hoće, ali njegova izjava može da se protumači i kao odraz određenog stanja duha i određenih simpatija unutar Trampovog tabora, dodaje Trifković.
„S druge strane, tome ne treba pridavati preveliku težinu. Jer u Trampovom prelaznom timu za pitanja spoljne politike i nacionalne bezbednosti imamo takođe i tradicionalne neokonzervatice kao što je senator Marko Rubio. Ili general Kit Kelog koji predodređen za izaslanika za Rusiju i Ukrajinu i koji bi nesumnjivo radije da se sačuva jedinstvo evroatlantske zajednice. Ali ono što jeste indikativno jeste to da Mask sagledava činjenicu koju i Tramp deli sa njim, ali nije u prilici da to otvoreno kaže. A to je da je Nemačka u ovom trenutku na dugom putu bez povratka.“
Statistike su neumoljive i pokazuju da je Nemačka imala pad bruto-nacionalnog proizvoda od nekih četiri do pet odsto od izbijanja ukrajinske krize, uz političku nestabilnost koja je dovela do konačnog izglasavanja nepoverenja Šolcovoj vladi, podseća Trifković.
Trampovo viđenje „evropskih slabića“
Osim toga, u Nemačkoj vidimo i divljanje migrantskih spavača, infiltriranih islamista kakvo smo videli u Magdeburgu, gde je stradalo petoro a povređeno preko 200 ljudi, dodaje Trifković.
„Dakle, u Trampovom instinktu rekao bih da je bliži Masku i njegovom viđenju Šolca i ne samo njega, nego i čitave plejade evropskih političara kao slabića bez vizije i hrabrosti. Ali istovremeno i da će biti mnogo pritisaka od strane tih neokonzervativaca koje je imenovao u svoj tim. Ponavljam, to su senator Marko Rubio, predodređena ambasadorka u UN Elis Stefanik, savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Volc, direktor za kontraterorizam Sebastijan Gorka. To su ljudi koji ne vide AfD kao svog prirodnog partnera, već naprotiv.“
Oni će težiti očuvanju establišmentskih veza i očuvanju NATO bez obzira na činjenicu da deo Trampovog tima želi da prebaci fokus američke pažnje na Daleki istok, dodaje Trifković.
Desnica po meri Trampa
Prema Trifkoviću, za Trampa poželjna evropska desnica zalagala bi se za zaustavljanje migrantske invazije i očuvanju tradicionalnih kulturnih modela i nacionalnih identiteta.
„Dakle, formula je vrlo jednostavna koja je, naravno, satanizovana od strane liberalnog establišmenta na obe strane Atlantika. Drugim rečima, da zemlje pripadaju starim narodima koji ih nastanjuju. Amerikanci, prvenstveno evropskog porekla koji su izgradili Sjedinjene Države takvim kakve jesu, imaju pravo da zaštite svoju južnu granicu na Rio Grande i u pustinjama Nju Meksika, Arizone i Kalifornije od migrantske invazije. Za razliku od liberala koji veruju da su koncepti nacionalnog identiteta i pripadništva prevaziđeni i da su to, u stvari, izmišljene zajednice. Kao što se izrazio bivši Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Strob Talbot.“
Zato su prirodni saveznici Trampa u Evropi AfD, Marin Lepen u Francuskoj, Najdžel Faraž za kog je Ilon Mask najavio pomoć od nekih sto miliona funti, i u Holandiji Gert Vilders, dodaje Trifković. Stožer koji već decenijama ima vlast je Viktor Orban u Budimpešti, a potencijalni saveznici su možda u novoj koalicionoj vladi u Austriji i u Ficovoj Slovačkoj, smatra Trifković.
„Veoma je značajno da je u ovom trenutku Poljska u kandžama probriselske oligarhije Donalda Tuska što je svojevrsna anomalija, jer bi Poljska trebalo da bude prirodni saveznik evropskih suverenista. Ali ona to nije zato što Poljaci veći značaj daju prihvatanju atlantističke opcije iz razloga rusofobije i geopolitičkih ambicija Poljske na istoku Evrope, nego očuvanju kulturnih modela i autentičnog identiteta kod kuće“, zaključio je Trifković.
Pogledajte i: