SVET

Teorije, zavere i tajne duboke države: Šta će izaći na videlo kad Tramp uđe u Belu kuću?

Dok čitav svet čeka da novi-stari predsednik SAD drugi put uđe u Belu kuću – u varljivoj nadi da neće biti ratoboran kao oni što upravljaju njegovim naslednikom i prethodnikom Džoom Bajdenom – množe se i nade da bi Donald Tramp mnogo ozbiljniji rat mogao da povede u sopstvenoj državi. Protiv duboke države čije će mnoge tajne možda otkriti.
Sputnik
Ako išta, odabirom svojih saradnika Tramp iskazuje želju da to učini. A i bogatiji je za iskustvo iz prethodnog mandata u kome je takođe mnogo toga želeo, ali je malo i uradio upravo zato što se nije izborio sa svojom dubokom državom i njenim tajnama. Među kojima su najintrigantniji ubistvo JFK-a, 11. septembar, male crne knjižice klijenata osuđivanog pedofila Džefrija Epstina i njegovog kolege u zločinu iz niskih pobuda u visokom društvu Pi Didija… Ukratko, sve ono što je otpisivano kao teorija zavere iako, izgleda, više ima zavere nego puke teorije.

Kovid i atentat na ruskog generala

To se, uostalom, ispostavilo u barem jednom klupku koje je počelo da se odmotava: pandemija kovida. Nedavni izveštaj Kongresa SAD pod kontrolom Trampovih republikanaca već je potvrdio pojedine teorije zavere iz vremena pandemije: od proizvoljnosti distance od dva metra i beskorisnih maski, preko neispitane bezbednosti mRNK vakcina do – najvažnije – najverovatnije laboratorijskog a ne prirodnog porekla virusa, u čijem su nastanku znatnu ulogu imali dr Piter Dasak i njegova kompanija ”Ekohelt”.
Naročita intriga sastoji se u tome što je ubijeni ruski general Igor Kirilov otkrio da su upravo Dasakova i još neke partnerske organizacije Pentagona – povezane i sa Hanterom Bajdenom, sinom odlazećeg predsednika – na sličnim projektima radili u američkim biološkim laboratorijama u Ukrajini… I ko zna šta je još eventualna zajednička istraga mogla da pokaže, što tajming Kirilovljevog ubistva, uoči Trampovog dolaska na vlast, čini i dodatno intrigantnim…

Ko (ne)će u CIA

Intriga, u svakom slučaju, ne manjka baš koliko i raznih kostura u ormanu. Pa je u tom smislu zanimljiva i reanimacija slučaja JFK, ubistva 35. predsednika SAD Džona Kenedija koji je pretio da će ”rasturiti CIA u hiljadu komadića i rasuti ih u vetar”, jer potvrđuje da duboka država neće mirno čekati da joj se to dogodi.
Portal ”Aksios”, naime, javio je da budući Trampov ministar zdravlja Robert Kenedi Junior veruje da je CIA imala ulogu u ubistvu njegovog strica u Dalasu 1963, i da tu stvar hoće da istera na čistac. Pa stoga u potaji lobira da na mesto zamenice direktora CIA dođe njegova snaja Amarilis Foks Kenedi, inače, dugogodišnji tajni agent ove službe. S te funkcije, navodi se, ”ona bi bila u poziciji da istraži šta CIA zna o ubistvu JFK-a i mogla bi da traži objavljivanje dokumenata”.
I sam Tramp je u avgustu javno obećao da će obelodaniti svu preostalu, i dalje tajnu dokumentaciju o Kenedijevom ubistvu, međutim, evo gde može da se nasluti delovanje duboke države da te planove osujeti: ”Vašington post”, pozivajući se (naravno) na neimenovane izvore, sad tvrdi da Tramp više ne razmatra Amarilis Foks Kenedi ”nakon kampanje republikanskih kongresmena koji strahuju da bi ona nastojala da u glavnoj američkoj špijunskoj agenciji nametne krupne promene”. U tome je, kako se otkriva, naročito istaknut senator Tom Koton, inače, jedan od vodećih spoljnopolitičkih jastrebova koji se u tom pogledu ne razlikuje mnogo od zloglasne Viktorije Nuland i njoj sličnih intervencionista iz Demokratske partije. Koton, koji će verovatno predsedavati moćnim senatskim Odborom za obaveštajna pitanja, ”zabrinut je mogućnošću da neko blizak Bobiju Kenediju bude u CIA”, piše ”Vašington post”…

Napad na kandidate

Dok se ”Volstrit džornal”, sa sličnih pozicija i iz identičnih namera duboke države, u nedavnom komentaru svog uredništva izjašnjava protiv imenovanja Tulsi Gabard za direktorku Nacionalne obaveštajne službe jer je, kažu, isuviše rizična; ovo stoga što se protivi američkim ratovima širom sveta umesto da ih podrži.
Pod napadom Si-En-Ena zbog širenja teorija zavere je ovih dana i Pit Hegset, Trampov kandidat za šefa Pentagona, a jedan od Trampovih kandidata – Met Gec koji je trebalo da bude državni tužilac, i pretio je da će raspustiti FBI – već je odstranjen posle kratke ali efikasne medijsko-obaveštajne operacije kleveta i istrage. Međutim, i Keš Patel, kandidat za direktora FBI, iskazuje slične namere, a uz to najavljuje i raskrinkavanje pedofilske mreže klijenata Džefrija Epstina i Pi Didija iz samog vrha vladajućih krugova u Vašingtonu, to jest iz dubine duboke države…
Da li će Keš Patel dovoljno potrajati da to uradi? Šta može da otkrije Robert Kenedi Junior? Da li će duboka država sačuvati svoje mračne tajne?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili politikolog Aleksandar Pavić i istoričar i autor knjige ”Efekat Tramp” Saša Adamović.
Pogledajte i:
Komentar