Srebrna amajlija dugačka je 3,5 centimetara i stara 1.800 godina, a pronađena je sa ljudskim skeletom na groblju na periferiji Frankfurta. Istraživači su koristili CT skeniranje da "digitalno odmotaju" veoma tanku foliju i prvi put od 3. veka pročitaju natpis na njoj.
Ovaj tekst predstavlja najstariji poznati dokaz o hrišćanstvu severno od Alpa, iz vremena između 230. i 270. godine nove ere. U to vreme, hrišćanstvo se još širilo Evropom iz Judeje na Bliskom istoku, ali je bilo na meti progona jer su vladajuće religije bile judaizam i paganizam i bilo je rizično predstavljati se kao hrišćanin.
Opisan kao „potpuno hrišćanski“, latinski tekst govori o Gospodu Isusu Hristu, Sinu Božijem, kao i o Svetom Titu, ranohrišćanskom misionaru i crkvenom vođi.
Do ovog zapanjujućeg otkrića došao je Lajbnic centar za arheologiju u Majncu, a objavio ga je grad Frankfurt.
„Koristeći CT, uspeli smo da skeniramo u veoma visokoj rezoluciji i napravimo 3D model“, kažu arheolozi.
Srebrna amajlija je otkrivena 2018. godine na severozapadu Frankfurta u oblasti nekadašnjeg rimskog grada Nide, prethodnika savremenog Frankfurta.
Pronađena je u grobu čoveka koji je takođe bio sahranjen sa zdelom za tamjan i bokalom od pečene gline, verovatno ličnim stvarima te osobe.
Amajlija mu je bila ispod brade i stručnjaci veruju da ga je nosio na konopcu oko vrata radi zaštite u zagrobnom životu.
Dešifrovanje 18 redova teksta vodio je profesor Markus Šolc, arheolog sa Gete univerziteta u Frankfurtu. Tanka folija je bila previše krhka da bi se jednostavno odmotala nakon što je dugo bila u zemlji, pa je korišćena tehnika rendgenskog snimanja poznata kao kompjuterska tomografija (CT). Pojedini segmenti snimka spajali su se jedan po jedan sve dok reči nisu postale vidljive, mada i dalje ima praznina u tekstu.
„Pozvao sam, između ostalih, stručnjake za istoriju i teologiju i zajedno smo pristupili tekstu, deo po deo, i na kraju smo ga dešifrovali“, rekao je Šolc.
Pored toga što je nosilac amajlije bio posvećeni hrišćanin, neobično je i to što je natpis bio u potpunosti na latinskom.
„Takvi zapisi su obično pisani na grčkom ili hebrejskom", dodaje Šolc.
Takođe, sve do 5. veka, amajlije od plemenitih metala ovog tipa uvek sadrže mešavinu raznih religija, poput uticaja judaizma ili paganizma. Međutim, stručnjaci opisuju ovu amajliju kao „čisto hrišćansku“, jer nema paganskih referenci kao što su demoni ili elementi judaizma.
Na kraju, najveće iznenađenje su lokacija i starost amajlije i čovek koji je svoju hrišćansku veru očigledno smatrao toliko važnom da ju je poneo sa sobom u grob, piše Dejli mejl.
Pogledajte i: