U pismu koje je Boris Ribkin, istaknuti sovjetski obavještajac, poslao iz Stokholma u Moskvu 24. aprila 1943. godine navodi se da je bivši ruski oficir, potpukovnik američke Kancelarije za strateške usluge Sergej Obolenski predložio službeniku nemačke Privredne komore Svatkovskom da organizuje razmenu „određene robe“ između SAD i Nemačke preko trećih lica.
„Obolenski je naveo da će u tome učestvovati knez Volkonski i izvesni Bahtin, da se to radi po nalogu Amerikanaca kojima su potrebne određene nemačke hemikalije i da su spremni da prodaju Nemcima platinu i industrijske dijamante, te da će se o detaljima razgovarati nakon što Nemci pristanu“, navodi se u pismu.
Na kraju je Svatkovski obavestio o predlogu nemačkog trgovačkog atašea. U početku su se nacističke vlasti plašile američke provokacije. Ali čim je Svatkovski garantovao za Obolenskog, odgovarajući zahtev je poslat u Berlin. Ubrzo su Amerikanci dobili instrukcije da sastave spisak robe koju mogu da prodaju i žele da kupe.
„Sa američke strane, time se bavio prvi sekretar Karlson, a Berlin je taj posao poverio lokalnom predstavniku banke u Drezdenu Otokaru fon Knijerimu“, izveštavao je Ribkin.
Ubrzo je sekretar Privredne komore Koh saopštio da je jedan od glavnih nacističkih zločinaca, u to vreme vicekancelar Nemačke i generalni komesar za sirovine i valutna pitanja Herman Gering, dao uputstva da se nastave trgovinski pregovori i napomenuo je da bi posao trebalo da bude vredan najmanje 10 miliona švedskih kruna .
Strane su se složile da se razmena obavi u Portugalu ili Švedskoj. SAD su predložile da obezbede Nemcima platinu u vrednosti od 25-30 miliona kruna, koja se nalazi u Evropi. Nemačka strana je navela da je dugo tražila načine za trgovinu sa Sjedinjenim Američkim Državama zbog prethodnog uspešnog iskustva.
Pogledajte još: