Informacija da će SAD uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog toga što su među njenim akcionarima Rusi, uznemirila je, poprilično, javnost u Srbiji. Ljudi su se setili devedesetih godina prošlog veka, kada smo zbog međunarodnih sankcija bili suočeni sa nestašicom naftnih derivata, što su koristili šverceri, prodajući gorivo po astronomskim cenama – često u plastičnim flašama.
Zvanični papir sa najavljenim sankcijama iz Vašingtona još nije stigao u Beograd. Najavljeno je da će sankcije podržati i Velika Britanija. Videćemo hoće li i Brisel. A za Srbiju i NIS je posebno bitno hoće li Hrvatska obustaviti transport nafte za NIS, iako JANAF sa našom naftnom kompanijom ima ugovor koji važi do 31. decembra 2025. godine.
Pitanje je, dakle, hoće li EU da prihvati i podrži američke sankcije. U 15. paketu briselskih sankcija protiv Rusije ne pominje se NIS. A pitanje je i hoće li Hrvatska, ako EU ne podrži ove američke sankcije, morati/hteti da ih poštuje. Odnosno, kako će JANAF da se ponaša prema američkim sankcijama. Jer, ova hrvatska firma oko 80% posla obavlja sa NIS-om. I tako knjiži popriličnu zaradu.
O svim tim potencijalnim problemima i mogućnostima za njihovo prevazilaženje, u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa koleginicom, novinarkom koja već dugo godina prati energetski sektor, Jasnom Petrović Stojanović, urednicom ekonomske rubrike u dnevnom listu „Politika“.