„Ukratko – nije nam potrebna. Ako malo proširim svoj odgovor, uzimajući u obzir činjenicu da se takve informacije s vremena na vreme pojavljuju u pojedinim medijima, onda moram reći da nema potrebe za tim“, istakao je Alijev u intervjuu generalnom direktoru međunarodne medijske grupe „Rusija sevodnja“ Dmitriju Kiseljovu.
Alijev je nazvao informativnim prevarama objave o planovima da se turska vojna baza rasporedi u Azerbejdžanu, jer je danas praktično nemoguće sakriti nijednu vojnu bazu u bilo kojoj tački u svetu.
Prema njegovim rečima, ove informacije su političke spekulacije.
On je podsetio da u Deklaraciji iz Šuše o savezničkim odnosima Azerbejdžana i Turske postoji tačka koja predviđa uzajamnu vojnu pomoć u slučaju pretnje i u slučaju agresije.
„Azerbejdžan i Turska su u obavezi da pomognu jedno drugom u slučaju da se jedna ili druga zemlja suoče sa spoljnom pretnjom, spoljnom agresijom. Iz tog razloga, ovaj punkt iz deklaracije, zapravo, čini apsolutno nepotrebnim stvaranje stalnih vojnih infrastruktura na bilo kojoj teritoriji“, objasnio je predsednik.
Alijev je naveo da su za više od 30 godina vojne saradnje zemalja, Turska i njene vojne strukture odigrale veliku ulogu u modernizaciji azerbejdžanske vojske i postizanju visokih standarda borbene gotovosti, planiranju operacija, analizi situacije, potencijalu vojnoobaveštajne službe.
On je naglasio da je Baku zahvaljujući Ankari postigao „visok stepen efikasnosti u vojnim operacijama“.
„Veoma smo zahvalni našim turskim prijateljima na ovakvoj pomoći“, zaključio je azerbejdžanski predsednik.
Pored toga, Alijev je poručio da Baku očekuje ruske investicije u obnovu Karabaha i biće mu drago da dođu ruske kompanije.
Na granici Azerbejdžana i Jermenije – NATO infrastruktura
Pored toga, Alijev je istakao da je na granici Azerbejdžana i Jermenije, tačnije na jermenskoj strani, stvorena infrastruktura NATO-a pod maskom posmatrača Evropske unije.
Prema njegovim rečima, slanje posmatrača je bilo usaglašeno sa Bakuom 2022. godine tokom sastanka sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i Alijevom.
„Francuska tada još nije bila isključena iz procesa normalizacije. Bilo je dogovoreno da će tokom dva meseca biti raspoređen ograničeni kontigent predstavnika EU. Nakon toga je misija produžena, bez usaglašavanja sa nama, a tako ne može“, naglasio je Alijev.
On je dodao da je zatim broj posmatrača EU povećan na više od 200.
„Štaviše, misija se glatko pretvorila u misiju NATO-a, jer su joj se priključili predstavnici Kanade“, zaključio je lider Azerbejdžana.
Sukob NATO-a i Rusije užasan scenario koji se može izbeći
Na pitanje Kiseljova kako komentariše saopštenja NATO-a da Alijansa treba da bude spremna za rat protiv Rusije u narednih 5-7 godina, Alijev je izrazio nadu da do takvog očiglednog sukoba NATO-a i Rusije neće doći.
„Pre svega, nadam se da svi shvataju katastrofalne posledice toga po ceo svet, za sve zemlje i, naravno, za one koje se graniče sa regionom. Ipak se nadam da će smena administracije u Sjedinjenim Američkim Državama takođe označiti smenu spoljnopolitičkih orijentira“, ocenio je Alijev.
On je dodao da je osnova nade u to iskustvo iz prethodnog predsedničkog mandata novoizabranog američkog lidera Donalda Trampa, kao i njegove izjave i saopštenja članova njegovog tima tokom predizborne kampanje i nakon nje.
„Iz tog razloga je zamišljanje takvog scenarija da će NATO i Rusija ući u rat, isto kao zamisliti globalnu apokalipsu. Odnosno, jasno je da u tom ratu neće biti pobednika i nijedna zemlja, čak ni one daleko od regiona NATO-a ili teritorije Rusije, neće biti bezbedna“, konstatovao je Alijev.
On je naglasio da smatra da će Vašington i Moskva biti politički mudri, kao i drugim prestonicama, kako se ovaj košmarni scenario ne bi realizovao.
„Što se tiče obaveza azerbejdžanskih vlasti, mi se prema našim obavezama odnosimo maksimalno odgovorno i tako ćemo i nastaviti.Smatram da Baku može takođe dati svoj doprinos onome što je pomalo zaboravljena reč – detant (popušanje napetosti)“, zaključio je predsednik Azerbejdžana.
Kremlj je više puta isticao da Moskva nikome ne preti, ali da neće ignorisati akcije koje su potencijalno opasne po njene interese.
Azerbejdžan nastavlja da kupuje rusko oružje
Predsednik Azerbejdžana je pored ovoga, istakao da Baku planira da i dalje kupuje oružje od Rusije, iako je proces kupovine trenutno obustavljen.
„Da, planiramo, ali moram da kažem da bar u poslednje tri godine nisu potpisani novi ugovori za kupovinu ruskog naoružanja. Razlog tome je to što ruska odbrambena industrija, takoreći, radi za domaće potrebe“, naglasio je Alijev.
Koliko mi je poznato, Rusija se privremeno povukla sa međunarodnog tržišta oružja iz očiglednih razloga, dodao je on.
Prema njegovim rečima, čim ruska odbrambena industrija bude spremna, Baku će, naravno, potpisati nove ugovore.
Pogledajte i: