Preciznije, 2,6 miliona, kolokvijalno rečeno – evara. Goh je iz matičnog Pohang Stilersa, dakle direktno iz Južne Koreje, stigao u poslu vrednom 1,2 miliona, a slično je i sa Grimaldom.
Peruanac je iz matičnog Sporting Kristala došao u transferu od 1,4 miliona evra.
Ali, za Partizan su trenutno – neupotrebljivi!
I verovatno je da je tako. Imali su svoje šanse, Goh je u dve polusezone upisao 28 nastupa i postigao jedan gol, dok je Grimaldo za polusezonu manje na teren istrčao u deset navrata – bez učinka.
Zvezde u svojim zemljama, u svojim ligama, pokazali su se kao nedorasli rangu Superlige Srbije koja je daleko od ikakvog visokog društva evropskog fudbala.
Nije problem, dešava se, nova sredina, nepoznavanje jezika, navika, života, kulture, sasvim je sigurno da je najmanja krivica tih momaka što su se uopšte našli u Partizanu.
Čija je krivica? E, to je ono na šta treba da odgovori Radna grupa koja je zamenila prethodnu upravu predvođenu Miloradom Vučelićem, Milošem Vazurom i sportskim direktorima Ivicom Kraljem i Ivicom Ilievim.
Jer, 2,4 miliona evra nisu za bacanje u Partizanu. A, izgleda da su bačeni. Kao i u slučaju Hamidua Traorea, Filipa Holendera, Makija Banjaka i čini se da je konačno došlo vreme da se sazna ko je kriv za to. Neko mora biti.
Narednih dana se očekuju potezi Radne grupe u otkrivanju krivaca za ovakvo poslovanje.