Izazov onesvešćivanja ili „Blekaut čelendž“ postao je popularan 2021. godine i tada je samo u Americi najmanje dvadesetoro dece preminulo. Izazov je podrazumevao da se dete ili tinejdžer obesi, ali samo do te mere dok ne prekine dotok kiseonika u mozak i izgubi svest. Nažalost, mnogi su na taj način izgubili živote.
Sada je popularan daleko „blaži“ ili bezazleniji izazov – „Supermen čelendž“. On se sastoji iz toga da dvoje ili više dece bace jedno dete u vazduh, imitirajući popularnog strip junaka.
Iako je ovaj izazov neuporediv sa „Blekaut čelendžom“, opet dolazi do povređivanja dece. Stotine osnovaca i srednjoškolaca širom sveta lomi noge i ruke pokušavajući da oponaša ovaj izazov, a neki završe sa potresima mozga i drugim težim povredama. Ovaj trend zaživeo je i kod nas, a zabeleženi su slučajevi povreda kod dece u Republici Srpskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji...
U Banjaluci i Laktašima povređeno osmoro đaka u izvođenju Tik tok izazova.
© Sputnik / Andrej Iglov
/ Popustljivi roditelji
Psiholog Marina Nadein ovo smatra posledicom ne samo prekomerne upotrebe društvenih mreža, već i načina vaspitanja. U protekle dve decenije preovlađujući je, kako ga psiholozi nazivaju, „popuštajući vaspitavajući stil“.
On podrazumeva veliku količinu slobode za decu, što samo po sebi ne mora da bude problematično, kaže Nadein. Međutim, ono što zapravo predstavlja problem je to što te slobode nisu povezane sa bilo kakvom odgovornošću, a to negativno utiče na razvoj zrelosti kod dece.
Deca treba da vrše svoje izbore i odlučuju o nekim stvarima, ali naravno o onima o kojima su kompetentni da odlučuju. Kada se radi o bezbednosti i zdravlju dece, tu ona ne mogu da odlučuju i roditelji su ti koji treba da se pitaju. U mnogim drugim situacijama smatram da je ispravno da deca donose svoje odluke, ali je onda važno i da snose posledice tih odluka. Upravo je to način na koji deca sazrevaju i uče da donose pravilne izbore, kaže Nadein za Sputnjik.
U poslednjih par decenija zavladao je takozvani ,,pospustljivi vaspitni stil", objašnjava psiholog Marina Nadein.
© Sputnik / Lola Đorđević
U uzrastu od sedme ili osme godine, vršnjaci zauzimaju veoma važno mesto u životu dece i to u smislu modela ponašanja. Društvene mreže danas pružaju mogućnost upoznavanja sa životom ljudi i dece u celom svetu, što naravno može biti informativno i zanimljivo, ali je i mač sa dve oštrice. Nadein objašnjava da deca koja nemaju izgrađenu saomodgovornost, koja su vaspitana tako da mogu da urade bilo šta, a da će roditelji to nekako popraviti, ta deca nemaju pravi doživljaj bezbednosti i odgovornosti za sebe, zbog čega i upadaju u situacije poput ove sa „Supermen“ izazovom.
Deo odrastanja
Naša sagovornica objašnjava da su izazovi uvek postojali, da su starije generacije takođe radile nebezbedne stvari, pele se na drveće, kačile za tramvaj u pokretu i tome slično, ali da nikada nisu išli toliko daleko kao deca danas. Jedan od razloga je upravo taj što nisu bili toliko povezani, odnosno umreženi, pa nisu mogli da gledajući u vratolomije drugih dobiju nove ideje.
Kad vidite snimak na interentu, u njemu je prikazano samo ono šta dobro prođe i to deluje lako i hrabro, pa nam predstavlja izazov da i mi to uradimo. Ovo je inače deo ljudske, a ne samo dečje prirode i načina sagledavanja stvari. Razlika je ta što odrasli imaju kočnicu u vidu samozaštite, dok kod dece to još nije razvijeno. Svemu, naravno, doprinosi i taj vaspitni stil i iz kombinacije tih razloga oni se odlučuju na stvari koje su štetne za njih.
Još jedan bitan faktor koji, pored detetove razvojne faze, treba uzeti u obzir je i taj da, zahvaljujući savremenom načinu života, oni imaju dosta „viška“ energije. Ko to ne kanališe kroz sport, hobije, ili bar kućne poslove, višak energije i vremena u kombinaciji sa prekomernom upotrebom mreža dovodi do suludih i opasnih ideja poput ovih izazova. Ta deca, kaže Nadein, jednosavno nemaju svest o tome kolikim se opasnostima izlažu u svojoj dokolici.
Psiholog Marina Nadein objašnjava da su deca „hrabrija“ na mrežama, zato što nemaju kritički pristup prema bilo čemu, pa veruju da su omnipotentni, neuništivi, da ništa loše ne može da im se desi i naravno, što to rezultira velikim problemima.
© Sputnik / Lola Đorđević
Hrabrost se ne pokazuje tako što iz hira neko polomi nogu ili ruku. Vrednosti definitivno jesu pomerene i baš zato deci treba pričati o njima, ukazujući im na sve opasnosti i na to da moraju imati kritički pristup prema svemu šta vide. Deca su „hrabrija“ na mrežama, zato što nemaju kritički pristup prema bilo čemu, pa veruju da su omnipotentni, neuništivi, da ništa loše ne može da im se desi i naravno, to rezultira ovim o čemu danas pričamo.
Kopi-pejst ponašanje
Kod dece je najjače zastupljeno učenje po modelu, što znači da ono šta vide oni imitiraju i identifikuju se sa tim – od načina odevanja, žargona, pa do obrazaca ponašanja. Ako oni vide nešto za šta misle da je hrabro ili zanimljivo, objašnjava Nadein, poželeće i sebe da prikažu i dokažu u tom kontekstu.
Jedna od metoda kojom je ranije omladina prihvatana u određena društva bile su inicijacije. Ukoliko se potučete sa najjačim dečakom iz ulice ili škole, ili ukoliko ukradete nešto iz lokalne prodavnice, bićete prihvaćeni u društvo. Današnje odazivanje na internet trendove donekle i jeste neka vrsta „karte“ za ulazak u popularno društvo, a popularnost je danas najbitnija. Ipak, naša sagovornica smatra da između nekadašnjih inicijacija u društvo i sticanja popularnosti na društvenim mrežama ima i te kako razlike.
Ima elemenata i sličnosti sa nekadašnjim inicijacijama, ali kod inicijacije osoba prolazi kroz određen proces u kojem na neki način često učestvuju i stariji. To je jedna tradicija gde su prilično jasno definisana pravila. Ovde oni idu od jednog do drugog izazova, zavisno od toga šta im se dopada, šta im odgovara i onda se javljaju problemi, kaže Nadein.
Ako deca vide nešto za šta misle da je hrabro ili zanimljivo, objašnjava psiholog Marina Nadein, poželeće i sebe da prikažu i dokažu u tom kontekstu.
© Sputnik / Kirill Kallinikov
/ Problem je u tome, objašnjava ona, što se oni koji su skloni takvom rizičnom ponašanju ne zaustavljaju na jednoj opasnoj situaciji, već to kontinuirano traje dok nešto, poput povrede, ne prekine tu seriju. To jesu razvojne karakteristike dece, ali Nadein dodaje da se kod dece koja u velikoj meri koriste mreže i internet pre svega mora razvijati kritički pristup.
Dete treba da nauči da proceni informaciju, da proceni šta može, a šta ne može. Ne radi se ovde o tome šta je dozvoljeno i šta nije dozvoljeno, već šta je opasno po dete. Mislim da je važno da i mediji i škole i roditelji govore o svemu ovome u cilju preventive, kako bi se objasnilo deci koliko je sve to, u krajnjoj liniji, besmisleno, zaključuje ona.
Pogledajte i: