Sve na jednom mestu: Šta nam je sve ostavio revolucionar sa kičicom i tvorac grba Beograda

Izložbom „Malo poznati Đorđe Andrejević Kun: umetnički nacrti za poštanske marke i radovi primenjene umetnosti” obeleženo je 120 godina od rođenja akademika, revolucionara sa kičicom, i tvorca grba Beograda Đorđa Andrejevića Kuna

Na izložbi je predstavljeno umetnikovo stvaralaštvo u oblasti filatelije, izlaganjem Kunovih umetničkih nacrta za prigodne poštanske marke, kao i nekih neusvojenih idejnih rešenja

Izložbu upotpunjuju lični predmeti umetnika (slikarski pribor, štafelaj, rukopisi, fotografije) koje PTT muzej izlaže u saradnji sa porodicom i uz njihovu saglasnost

Deo postavke čine i dela primenjene umetnosti poput tri svetnjaka od kovanog gvožđa, koji pružaju uvid u raznolikost i širinu njegovog stvaralaštva

Kao deo izložbe, predstavljeni su i nacrti poštanskih maraka koje je uradio Đorđev otac, Veljko Kun koji se "trbuhom za kruhom" i zarad usavršavanja grafičkog zanata, iz Beograda otisnuo u nemački gradu Breslau, u kome je 31. marta 1904. godine rođen Đorđe Andrejević Kun

Veljko Kun je autor nacrta za marka „Prohor Pčinjski” izdatu 2.08.1945. godine povodom prvog zasedanja ASNO u manastir Prohor Pčinjski

Legitimacija Veljka Kuna, autora prve višebojne novčanice od 50 dinara s likom Aleksandra Prvog Karađorđevića, izdate 1. decembra 1931 godine.Veljko Andrejević Kun bio je srpski grafičar i ksilograf. Tokom Prvog svetskog rata je radio kao grafičar pri Komandi srpske vojske. Crtao je i antiratne karikature od kojih su neke štampane i kao razglednice, zbog čega je bio interniran u logor Boldogasonj

Svoju prvu samostalnu izložbu, Đorđe Andrejević Kun je imao februara 1931. godine u Umetničkom paviljonu,. Septembra iste godine učestvovao je na anonimnom konkursu za grb Beograda, na kome je učešće uzelo 56 umetnika iz čitave Jugoslavije i pobedio. Odlukom Beogradske opštine njegov nacrt grba postao je tada zvanični grb Beograda, koji je u upotrebi i danas

Neposredno pred Drugi svetski rat, revoulucionar sa kičicom je zbog mape grafika "Krvavo zlato" kojima je prikazan težak život i mukotrpan rad borskih rudara(ali i raskalašni život profitera) bio na udaru tadašnje vlasti. Uprava grada Beograda zabranila je štampanje i distribuciju mape grafika, ali kasno jer je gotovo ceo tiraž "Krvavog zlata" već bio razdeljen

Kada je izbio Španski građanski rat, Đorđe Andrejević Kun se prikljuučuje borbi za odbranu Španske republike. Tokom boravka na prvoj liniji fronta, pored učešća u borbama, pravio je crteže sa motivima iz borbe, ali je upravo zbog tih crteža koji su po njegovom povratku u zemlju štampani, od strane vlasti Kraljevine Jugoslavije uhapšen i zatvoren u Glavnjači

Još u predratnom periodu Kun je počeo da se za partijske potrebe bavi izradom falsifikovanih dokumenata — pasoša, ličnih isprava, pečata i raznih dokumenata. Vremenom je ovaj posao usavršio do savršenstva. U toku leta 1941. Kun je u Beogradu imao susret sa generalnim sekretarom KPJ Josipom Brozom Titom, koga je snabdeo lažnim dokumentima, ali tada nije znao njegov pravi identitet.

Prva poštanska marka nove Jugoslavije, 1945.. Različiti izvori navode da je Kun svojeručno otisnuo u tehnici drvoreza svega dvadeset primeraka ove marke. Međutim, nemački Desant na Drvar sprečio je njeno puštanje u promet, budući da je tom prilikom izgoreo drvorez u kući u kojoj je Kun radio. Koliko je danas poznato, sačuvana su samo dva primerka ove retke i vredne marke.

Probni otisak za prigodno izdanje poštanske marke sa likom Karađorđa iz 1954. godine izdate povodom proslave 150 godina Prvog srpskog ustanka

Poštanska marka "Kralj Aleksandra u admiraloskoj uniformi"

Đorđe Andrejević Kun je autor i grba socijalističke Jugoslavije, nacrta za novčanice i ordenje, političkih plakata, pored oko 90 slika i 600 crteža i grafika.

Jedan od izleženih drvenih klišea za štampu

Po završetku rata radio je likovna rešenja za novi grb, poštanske marke, novčanice, odlikovanja, značke i plakate FNRJ. Postavljen je za profesora Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, a kasnije mu je dodeljeno i zvanje majstora-slikara i majstorska radionica.

Izložba će za posetioce biti otvorena do 31. januara 2025. godine.

Đorđe Andrejević Kun je preminuo od posledica srčanog udara 17. januara 1964. u Beogradu.Sahranjen je 19. januara u Aleji narodnih heroja na beogradskom Novom groblju. (Detalj jednog od umetnikovih autoportreta)

Autor izložbe posvećene obeležavnju 120 godina od rođena i 60 godina od smrti umetnika Kuna Gordana Rafael se na otvaranju zahvalila članovima umetnikove porodice na podršci u realizaciji izložbe.

Njegova kćerka, gospođa Mira Kun, ne samo što je godinama marljiv arhivar očeve dokumentacije i zaostavštine, već je i živi svedok stvaralaštva čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag kako u svetu umetnosti, tako i u društveno-političkom životu. Mira Kun ispred autoportreta svog oca.