Ovo je odgovor Milovana Drecuna, predsednika skupštinskog Odbora za bezbednost, na tvrdnje Aljbina Kurtija da Srbi čine samo četiri odsto stanovništva na Kosovu koje je izrekao u Sarajevu na skupu posvećenom evroatlanskim integracijama.
Pokazatelj politike Aljbina Kurtija
Drecun napominje da je Kurti ali i oni koji su mu to dopustili (tzv. međunarodna zajednica ) potpuno zanemarili činjenicu da je više od 200.000 Srba posle 1999. godine moralo da napusti Kosovo i Metohiju zbog albanskog terora i progona koji i danas traje.
Drecun iz tog razloga kaže da se iz ove Kurtijeve izjave vidi kakva je njegova politika ali i kako Evropa na to gleda.
„Uobičajen način političkog delovanja Kurtija je demagogija i laž i to je i ovoga puta dobro demonstrirao. Sastavni deo i ključ njegove politike jeste da se dovrši etničko čišćenje Srba i on potpuno gura u stranu činjenicu da je skoro 250.000 Srba proterano sa KiM samo da bi spasili goli život pred terorom kosovskih Albanaca kao i da se taj trend i dalje nastavlja,“ kaže Drecun.
Ugrožavanje bezbednosti Srba i njihov opstanak na KiM, dodaje Drecun, maksimalno je u zavisnosti od politike Kurtija.
„Dakle, kada govori o tome da je na KiM samo četiri odsto Srba on opet obmanjuje javnost jer to nisu tačni podaci. Ali, ako se hvali da je tzv. Kosovo “država“ koja je najdemokratskija onda bi trebalo da zna i da je jedan od ključnih pokazatelja demokratije svake države i društva odnos prema manjinskim zajednicama i maksimalno poštovanje njihovih prava,“ podseća naš sagovornik.
EU uporno ćuti o povratku Srba
Trenutno na KiM ne da nema poštovanja prava nego nema ni, kako kaže sagovornik Sputnjika, poštovanja najosnovnijih ljudskih prava jer pod vlašću Prištine imamo na delu maksimalno ugrožavanje bezbednosti i opstanka Srba.
„Sve što Kurti radi je samo ogoljena propaganda da bi sakrio sopstvenu odgovornost za terorisanje Srba i onemogućavanje njihovog iole normalnog života, a pritom se trud da se pred međunarodnom zajednicom predstavi kao veliki demokrata a tzv. Kosovo u lažnom svetlu kao demokratsku „državu“,“ ocena je Drecuna.
Ni ćutnja međunarodne zajednice na laž Aljbina Kurtija za Drecuna nisu iznenađenje.
„Osim pet država koje nisu priznale Kosovo sve druge čine da Prištini omoguće da stekne međunarodno pravni kapacitet."
Na Kurtijeve reči reagovala je i Srpska lista rečima da se Kurti se hvali rezultatom proterivanja više od 200.000 Srba, ali i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Nemanja Starović koji je ocenio da izjava premijera samoproglašenog Kosova „ užasna i odbojna izjava i deo sumnjive statistike, a da takav narativ predstavlja žalosno hvalisanje rezultatima proterivanja više od 200.000 Srba sa Kosova posle 1999,godine.
Statistika jasna
Podaci zvaničnog Beograda saopšteni letos govore da je za vreme Kurtijeve druge vlade na Kosovu i Metohiji, dakle za nepune četiri godine terora, pritisaka i zastrašivanja, broj Srba na KiM smanjen za 15 odsto.
U južnoj srpskoj pokrajini danas ili 25 i po godina po dolasku međunarodnih snaga ostalo je da živi nešto više od 60.000 Srba.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u jednom obraćanju iz 2019. godine naveo je da je na Kosovu i Metohiji 2017. godine živelo 94.998 Srba, od toga u četiri opštine na severu pokrajine 47,1 odsto, a južno od Ibra 52,8 odsto. Na poslednjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, Vučić je ponovio da, prema podacima srpskih institucija, na Kosovu živi ne više od 95.000 Srba.
Kurti je tada već započeo svoju vladavinu, pa ako se od 95.000 Srba koliko je tada procenjeno, oduzme 15 odsto, rezultat je da je na Kosovu Srba svakako manje od 80.000.
Kurti se pohvalio i činjenicom da više Albanaca živi u centralnoj Srbiji nego Srba na KiM što je, ako se uporede ovi podaci sa stvarnošću – sramota ne samo za Kurtija već i za EU.