Direktor Euroklira: Konfiskovanje ruske imovine ugrožava evropske finansije

Urbejn je istakla da će korišćenje ruske imovine stvoriti rizike za ulogu evra kao rezervne valute, kao i za ukupnu stabilnost evropskih finansija, a takođe bi moglo da podstakne stvaranje alternativnih finansijskih platformi koje bi mogle da postanu konkurencija Eurokliru.

Ona je takođe primetila da će, ukoliko Evropska unija odluči da konfiskuje zamrznutu imovinu, doći do „prenosa obaveza“ klirinškog sistema.

Urbejn je dodala da bi konfiskacija imovine mogla da bude presedan koji bi doveo druge zemlje u pitanje pouzdanost samog sistema Euroklir. Neki klijenti, uključujući predstavnike Kine, već su izražavali zabrinutost zbog ovakvih inicijativa.

U oktobru su ministri finansija zemalja G7 objavili da će zajam Kijevu u iznosu od skoro 50 milijardi dolara biti u potpunosti otplaćen od decembra 2024. do 31. decembra 2027. godine, a glavnica kredita i kamata će se otplaćivati sredstvima iz prihoda od zamrznute imovine Rusije. Kredit Ukrajini biće dodeljen bilateralnim zajmovima zemalja-članica G7, a svaki zajam će stupiti na snagu najkasnije do 30. juna 2025. godine.

Nakon početka Specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, Evropska unija i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu deviznih rezervi Ruske Federacije u iznosu od oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi evra nalazi se u EU, uglavnom na računima belgijskog Euroklira.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova više puta je nazvalo zamrzavanje ruske imovine u Evropi krađom, napominjući da EU ne samo što je usmerena na privatna sredstva, već i na državnu imovinu Rusije. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju zamrznute imovine. Prema njegovim rečima, Rusija takođe ima mogućnost da ne vraća sredstva koja su zapadne zemlje držale u Rusiji.