Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko prošle nedelje dogovorili su da na teritoriji Belorusije – u drugoj polovini 2025. – razmeste najnovije ruske raketne sisteme „orešnik“. Odluka je doneta kao odgovor na korake Sjedinjenih Država i Nemačke o raspoređivanju raketa srednjeg dometa u Evropi.
Eksperti konstatuju da će raspoređivanje „orešnika“ biti nastavak rada na jačanju bezbednosti Savezne države Rusije i Belorusije.
Domet „orešnika“ je do 5,5 hiljada kilometara, što je dovoljno da pokrije celu teritoriju Evrope, ističe ruski vojni ekspert Vasilij Dandikin, dodajući da usled agresivne politike Zapada i rastućih pretnji, Rusija i Belorusija jačaju bezbednost svog saveza, što govori o visokom stepenu integracije dve u zemlje u svim sferama.
„Činjenica je da Rusija i Belorusija čine Saveznu državu sa odgovarajućim aspektima odbrane, ekonomske aktivnosti i svega ostalog. Kao što je poznato, Belorusija ima granicu sa prijateljskom državom s jedne strane - na severoistoku, dok je sa drugih strana okružena neprijateljskim državama, a to su Letonija, Litvanija i Poljska, kao i Ukrajina, gde se na granici dešavaju stalne provokacije, miniranja i slično. Svojevremeno je bilo pokušaja da svrgnu Lukašenka, ali im nije uspelo. Finansiraju opoziciju koja se nalazi u Litvaniji i Poljskoj, a beloruski nacionalisti – tzv. ‘Puk Kalinovskog’ ratuje u Ukrajini protiv nas. Prema tome, mi smo tamo postavili taktičko nuklearno oružje i prebacili smo u Belorusiju raketni sistem - naš ‘iskander’, dometa do 500 kilometara“, podseća Dandikin.
U Belorusiji je raspoređena regionalna grupa snaga Savezne države, dodaje ekspert. Osim toga, prošle nedelje je potpisan i Sporazum o bezbednosnim garancijama u okviru Savezne države Rusije i Belorusije, koji, između ostalog, definiše međusobne obaveze u sferi odbrane „uz upotrebu svih raspoloživih snaga i sredstava“.
Dandikin podseća da je predsednik Belorusije, po završetku sednice Visokog saveta Savezne države, zatražio od ruskog lidera da najnovije rusko oružje, uključujući „orešnik“, postavi na teritoriji Belorusije, s obzirom da bi takva odluka pojačala odbranu „u svetlu rastuće pretnje sa Zapada“.
„Predsednik Belorusije je, posle testiranja ‘orešnika’ u borbenim uslovima i napada na ukrajinsku fabriku raketa ‘Južmaš’ zatražio da taj sistem bude raspoređen u Belorusiji. Naš predsednik je pristao i rekao da će u drugoj polovini sledeće godine takav sistem biti isporučen. To je sistem srednjeg dometa, do 5.500 kilometara, sa višestrukim bojevim glavama i hipersočničnim brzinama. Do većine ciljeva može da stigne od jedne do pet minuta sa teritorije Belorusije“, kaže vojni ekpsert.
Iako će „orešnik“ biti stacioniran u Belorusiji on će i dalje ostati deo sistema ruskih strateških raketnih snaga, ali Minsk će biti odgovoran za određivanje ciljeva na teritoriji potencijalnog neprijatelja, naglasio je Dandikin.
Za koliko minuta ruska raketa stiže do ciljeva
Raspoređivanje „orešnika“ u Belorusiji je planirano za drugu polovinu iduće godine, kako se bude povećavala serijska proizvodnja tih sistema u Rusiji i kako ti raketni sistemi budu isporučivani ruskim strateškim jedinicama.
Ruski vojni eksperti su izračunali vreme leta „orešnika“ do značajnih ciljeva u Evropi. Ispostavlja se da ruska raketa, koja leti brzinom od 10 maha, odnosno 2,5-3 kilometra u sekundi, lansirana iz beloruske oblasti Brest za svega tri minute može stići do baze protivraketne odbrane SAD u Poljskoj, do američke baze „Ramštajn“ u Nemačkoj za šest minuta, do Londona za devet minuta, do Pariza za osam minuta, do baze američke protivraketne odbrane u Rumuniji za 5,5 minuta, do Vilnjusa za dve minute, do Helsinkija za pet minuta, a do Kijeva za tri minute, što je znatno kraće vreme nego da se lansira sa ruskog poligona „Kapustin Jar“ u Arhangelskoj oblasti.
Ranije je izračunato da vreme leta rakete s poligona „Kapustin Jar“ do sedišta NATO-a u Briselu iznosi 17 minuta, do aerodroma „Ramštajn“ u Nemačkoj - 15 minuta, a do američke protivraketne baze u poljskom Redzikovu svega 11 minuta.
Minsk je saopštio da je odluka o raspoređivanju doneta kao odgovor na nameru Sjedinjenih Država i Nemačke da rasporede rakete srednjeg dometa u Evropi, dok ruski vojni stručnjaci ukazuju na to da su Sjedinjene Države militarizacijom Evrope i prebacivanjem američkih raketa na evropsko tlo, kao i poništavanjem dogovora o kontroli naoružanja razbile sistem bezbednosti u Evropi, a svet uvlače u novu raketnu krizu, čije posledice mogu biti katastrofalne.
Berlin i Vašington su u julu najavili da će američki krstareći projektili biti raspoređeni u Nemačkoj od 2026. godine i to, kako je rečeno, kopnene verzije rakete SM-6, krstareće rakete „tomahavk“ i razvojno hipersonično oružje, koje može nositi i nuklearne bojeve glave. Raspoređivanje takvog oružja bilo je zabranjeno hladnoratovskim Sporazumom o projektilima srednjeg i kratkog dometa (INF), koji je prestao da važi 2. avgusta 2019. godine, a raspoređivanje takvih raketa predstavlja direktnu pretnju Rusiji.
Prema rečima stručnjaka, krstareće rakete „tomahavk“ lansirane iz Nemačke mogu stići do centralnih delova Rusije za 2,5 sata. Osim toga, Sjedinjene Države razvijaju hipersonično oružje dugog dometa, klase „zemlja-zemlja“. Ova raketa je dobila naziv „Dark Igl“ (Dark Eagle) i, prema najavama američke strane, sposobna je da dostigne brzinu od pet maha, a dometa je 2.775 kilometara, što znači da vreme leta od Nemačke do ciljeva u centralnom delu Rusije iznositi osam do deset minuta.
„Nemačka ima raketu ‘taurus’, dometa 500 kilometara. To je krstareća raketa, prilično savremena. Amerikanci razvijaju novi raketni sistem, koja će imati i hipersonične elemente. Takođe su rasporedili protivraketne odbrambene sisteme u Poljskoj i Rumuniji, odakle takođe mogu da ispaljuju krstareće rakete ‘tomahavk’. Odnosno, situacija je veoma ozbiljna, što stvara zabrinutost i u Belorusiji i kod nas“, kaže Dandikin.
Po čemu je „orešnik“ jedinstven
Trenutno samo Rusija ima oružje poput „orešnika“, a bila je prinuđena da ga testira u borbenim uslovima kao odgovor na raketne udare na regione Brjansk i Kursk.
Oružane snage Rusije su 21. novembra, kao odgovor na upotrebu američkih projektila „atakams“ i britanskih „storm šedou“, izvele kombinovani udar na fabriku „Južmaš“ u Dnjepropetrovsku i uništile podzemne pogone.
U napadu je uspešno korišćena najnovija balistička raketa srednjeg dometa sa konvencionalnom hipersoničnom bojevom glavom „orešnik“. To je visokoprecizno oružje, bez nuklearnog punjenja, mada postoji i nuklearna verzija ove rakete, napominje Dandikin. U nuklearnom verziji „orešnik“može da nosi bojeve glave ukupne snage 900 kilotona (ekvivalent 45 Hirošima).
Govoreći o prednostima „orešnika“, ekspert ističe da raketu ne mogu da presretnu savremeni PVO sistemi.
Rusija ima nekoliko sistema raketa „orešnik“ spremnih za upotrebu, a u toku je serijska proizvodnja. U slučaju masovnog napada njihova snaga će biti uporediva sa upotrebom nuklearnog oružja.
Putin je nedavno navodeći karakteristike „orešnika“ rekao da sve što je u epicentru eksplozije deli se na delove i pretvara u prah, istakavši da temperatura elemenata „orešnika“ dostiže četiri hiljade stepeni.
Osvrćući se na moguću reakciju zapadnih zemalja vezanu za prebacivanje „orešnika“ u Belorusiju Dandikin kaže da reakcija Zapada, po pravilu, uvek negativna.
„Ovde se radi o opstanku određene države, naroda i Belorusije. Prema tome, kakva će biti reakcija Zapada mislim da to ovu suverenu državu - Belorusiju ne interesuje“, zaključio je Dandikin.
Putin je ranije izjavio da će Rusija odlučiti o daljem razmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u zavisnosti od postupaka protivnika, kao i da preferira mirna sredstva, ali da je Moskva spremna na svaki razvoj događaja i da će uvek biti odgovora.