Ovako ruski politikolozi komentarišu intervjuu koji je ruski šef diplomatije dao američkom novinaru Takeru Karlsonu, a koji je za kratko vreme pogledalo više miliona ljudi širom sveta.
Glavna poruka se tiče odnosa dve vojne supersile – Ruske Federacije i Sjedinjenih Država. Lavrov je poslao Vašingtonu jasan signal da je Moskva i u ovako teškoj situaciji spremna da uđe u pregovarački proces, ocenjuje za Sputnjik Andrej Baklanov, politikolog i zamenik predsednika Udruženja ruskih diplomata.
„Intervju je, u stvari, adresiran na novo rukovodstvo Sjedinjenih Američkih Država. U njemu ima mnogo različitih, važnih aspekata, ali dva su glavna. Prvi aspekt se sastoji u tome da smo spremni za razgovor i da smo zabrinuti razvojem situacije u međunarodnim odnosima, ne našom krivicom, jer mi nismo inicirali ovaj proces, ali on je sada, trenutno, dobio vrlo zabrinjavajući oblik. Dakle, to je prva tačka – mi smo spremni za pregovore“, ističe Baklanov.
Drugo, Rusija je spremna da sedne za pregovarački sto, ali nije spremna za bilo kakve pregovore, dodao je Baklanov.
„Nismo spremni za bilo kakve pregovore, već za pregovore koji će imati dva aspekta, koja su za nas principijalno važna. Prvo, oni moraju biti vođeni isključivo na ravnopravnoj i izbalansiranoj osnovi. To jest, ne prihvatamo nikakve pokušaje pritisaka ili uslovljavanja. I drugo, oni moraju uzeti u obzir one promene koje su sada već nastale, a to se konkretno odnosi na situaciju u Ukrajini. Zbog toga, iznositi neke nerealne predloge ili podržavati nerealne predloge, kao što su oni koje iznosi Zelenski, to je gubljenje vremena, a nama takvi pregovori nisu interesantni. Nas zanimaju samo oni pregovori koji će dovesti do nekog praktičnog rešenja“, kaže Baklanov.
On ističe da je to moguće postići samo ako se uzme u obzir ruski izbalansirani pristup, koji ima dva aspekta. Prvi je spremnost, a drugi - određeni principi.
„Određeni principi za koje smatramo da su pravedni i kojima ćemo se rukovoditi na tim pregovorima. To je najvažnija poruka intervjua koji je dao Karlsonu“, dodao je politikolog.
Da li je Amerika spremna za dijalog
Pozicija Rusije je jasna i dosledna, ali nameće se pitanje da li će ove poruke čuti buduća američka administracija, pošto dosadašnja praksa pokazuje da sve što kaže Rusija Vašington obično ne čuje.
„Siguran da neće, ali mi polazimo od toga da ako neće - onda neće. Mi se nećemo nametati i nećemo spuštati granicu naših zahteva zbog toga. Ako neće i to je u redu. To je dvosmeran proces, što kaže Lavrov – za tango je potrebno dvoje. Dakle, ako Amerika bude spremna za dijalog i mi smo spremni, a ako nije - nećemo insistirati“, kaže Baklanov.
Ruski šef diplomatije je dao intervju američkom novinaru u kome je izneo ocenu aktuelnih rusko-američkih odnosa, prokomentarisao je testiranje rakete „orešnik“ i objasnio ciljeve specijalne operacije u Ukrajini, podsećajući da ta operacija ne bi bila pokrenuta da su Zapad i Kijev ispoštovali sporazume iz Minska.
Nakon objavljivanja intervjua korisnici društvenih mreža širom sveta su masovno izrazili podršku Rusiji i njenoj poziciji, a ruskog diplomatu su nazvali „najboljim ministrom spoljnih poslova u svetu“.
Pohvale su upućene i novinaru Takeru Karlsonu, za koga kažu da je učinio mnogo više da spreči treći svetski rat od američkog predsednika Džoa Bajdena.
„I ne samo on. Međutim, sada se mora konstatovati da ljudi koji su izabrani da održavaju mir, uspostavljaju saradnju među narodima, unapređuju trgovinu, nisu uspeli u tome, uključujući Bajdena i lidere evropskih zemalja. Mi njihovu delatnost negativno karakterišemo. Smatramo da oni za nas nisu dostojni partneri. I sa druge strane, mi izražavamo žaljenje i saučešće stanovnicima Evrope i Amerike koji nisu u mogućnosti da izaberu dostojne rukovodioce za svoje zemlje“, kaže ekspert.
Šta Rusija očekuje od Trampa
Govoreći o odnosima Moskve i Vašingtona, Sergej Lavrov je rekao da ne smatra da su zemlje sada u ratnom stanju - ono što se dešava u Ukrajini je hibridni rat. Prema njegovim rečima, Rusija želi da ima normalne odnose sa svim svojim susedima, sa svim zemljama, a „pogotovo sa tako velikom zemljom kao što su SAD“.
Rusija ne razmišlja o ratu sa SAD i ne želi ga, takav rat bi mogao biti nuklearne prirode, za Moskvu je glavno da ga izbegne. Prema rečima Lavrova, razgovori o ograničenoj razmeni nuklearnih napada su poziv na katastrofu koju Rusija ne želi.
Rusija ne vidi razlog zašto Moskva i Vašington ne mogu da sarađuju zarad sveta. Glavni uslov za pregovore je da SAD moraju da odustanu od svog cilja nanošenja strateškog poraza Rusiji, inače će Moskva „koristiti sva sredstva da odbrani svoje legitimne interese“. I boriće se za to. Ovo nije pretnja, to je samo činjenica.
Ministar je takođe izrazio nadu da je Zapad ozbiljno shvatio signal koji je poslat testiranjem sistema „orešnik“.
Rusija je spremna da vodi pregovore o Ukrajini na osnovu principa koji su bili dogovoreni u Istanbulu 2022. godine, a ključni princip je vanblokovski status Ukrajine – NATO ne sme biti na ruskom pragu.
Dakle, uprkos očiglednom hibridnom ratu koji sadašnja američka administracija vodi protiv Rusije, Moskva je kategorički protiv „vrućeg“ sukoba – a posebno njegove nuklearne faze. Osnova ruske vojne doktrine je upravo izbegavanje nuklearnog rata. Pregovori su ne samo mogući, već i neophodni, poručio je Lavrov.
„Mi smo dugo pokazivali veliko strpljenje. Tokom mnogo godina – čak osam -trpeli smo ponižavanja i iživljavanja nad našim rusko jezičnim narodom u Donbasu. Sada mnogi smatraju da smo to uzaludno činili, da je trebalo ranije početi i zaštititi naše ljude. Takođe, mnogi smatraju da treba da budemo oštriji prema zemljama Zapada. Vidite, u poslednjih godinu i po dana naši najugledniji stručnjaci, kao što je Sergej Karaganov, počasni predsednik Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, zalagali su se da naša nuklearna doktrina treba da bude još oštrija i da proširi spisak razloga zbog kojih se može izvršiti udar pune snage. I ti predlozi su bili uslišeni - naša nuklearna doktrina je izmenjena“, podseća Baklanov.
Prema njegovim rečima, ovo je primer da se uzima u obzir mišljenje javnosti koja smatra da Rusija treba da bude oštrija prema Zapadu i da ne treba verovati obećanjima zapadnih lidera.
Kad je reč o tome u kojoj meri će poruke ruskog šefa diplomatije upućene Vašingtonu imati uticaja na buduće odnose Rusije i SAD, ekspert ističe da će to pre svega zavisiti od toga kako će se pozicionirati novi predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp nakon što zvanično stupi na dužnost.
„Mi nismo skloni preteranom optimizmu. Ne mislimo da će novi tim preći na prijateljske odnose sa Ruskom Federacijom i na to ne računamo, ali računamo na to da će on manje praviti neke očigledne gluposti i preduzimati korake koji su opasni za svet. To je nuklearna sila, i ona mora da se ponaša odgovorno. Takvu odgovornost tokom predsednikovanja Bajdena mi nismo videli“, zaključio je Baklanov.
Intervju je vođen na engleskom jeziku i trajao je 80 minuta. Da bi ga snimio, Karlson je doputovao u Moskvu, a nakon intervjua je ocenio da su Rusija i SAD „bliže nuklearnom ratu nego ikada pre u istoriji“, između ostalog i zbog odluke američke administracije da Kijevu ukine ograničenja za upotrebu oružja dugog dometa za udare na Rusiju. Prema njegovim rečima, Amerikanci i ne naslućuju da je njihova zemlja „zapravo u ratu sa Rusijom“.
Američki novinar je dodao da građani SAD ne znaju celu situaciju, niti poziciju Rusije, jer nemaju dostupa informacijama, već znaju samo ono o čemu izveštavaju američki mediji.
Početkom ove godine Karlson je intervjuisao i ruskog predsednika Vladimira Putina, a intervju je izazvao ogromno interesovanje širom sveta.
Više od godinu dana pokušavao je i da uradi intervju sa Vladimirom Zelenskim, kako bi se čule obe strane, ali se tim naporima, kako je rekao, usprotivila američka Vlada.