Aurore, spektakularni svetlucavi prikazi svetlosti na noćnom nebu, često se povezuju sa nijansama zelene boje. Međutim, snažna geomagnetna oluja u maju 2024. proizvela je izuzetan plavi sjaj na niskim geografskim širinama, očaravajući naučnike i posmatrače. Slike koje su napravili naučnici iz Japana pružili su ključni uvid u ovaj retki fenomen.
Fizičari Sota Nanjo i Kazuo Šiokava analizirali su ove slike kako bi predložili verovatno objašnjenje.
„Naši nalazi sugerišu da su molekularni joni azota možda bili ubrzani prema gore nekim mehanizmom i bili odgovorni za formiranje plave dominantne aurore“, objašnjava Šiokava.
Ovo otkriće predstavlja novi izazov za naučnike koji se bave atmosferom, pošto je poznato da su molekularni joni azota kratkotrajni i teški, što njihovo prisustvo na velikim visinama čini zbunjujućim.
„Do danas nije dobro shvaćeno kako molekularni joni azota velike molekularne težine mogu postojati na tako velikim visinama... Ovaj proces je obavijen velom misterije“, dodao je Šiokava.
Aurora nastaje kada se sunčeve čestice, oslobođene tokom događaja kao što je izbijanje koronalne mase iz Sunca, sudare s magnetnim poljem Zemlje. Ove čestice se kanališu prema polovima, gde stupaju u interakciju sa atmosferskim gasovima. Razmena energije dovodi do toga da gasovi emituju fotone, stvarajući karakterističan sjaj aurore. Boja zavisi od vrste gasa i nivoa interakcije, pri čemu kiseonik emituje zelenu i crvenu, a azot plavu i crvenu, preneo je „Sajens alert“.
Nepoznati mehanizam
Dana 11. maja 2024. primećena je upečatljiva ružičasta aurora, praćena plavim sjajem nešto pre ponoći. Ta plava aurora bila je organizovana u uzdužne strukture duž linija magnetnog polja, koje se protežu oko 1.200 kilometara i dostižu visinu od 400 do 900 kilometara. Poređenja radi, Međunarodna svemirska stanica orbitira na visini od 370 do 460 kilometara.
Trenutno razumevanje povezuje aurore niske geografske širine sa strujom prstena, odnosnotorusom naelektrisanih čestica koje kruže oko Zemljinog ekvatora.
„U aurori je pronađena struktura od nekoliko stotina kilometara sa dominantnom plavom bojom koju je teško protumačiti samo aktivnošću energetski naelektrisanih atoma“, ističe Šiokava.
Ovo sugeriše da nepoznati mehanizam može ubrzati jone azota naviše.
Kako se solarna aktivnost povećava, dalja analiza aurore kojom dominira plava boja mogla bi otkriti nove uvide. Istraživači pišu:
„Očekuje se da će ponovljene studije slučaja takvih aurora s dominantnom plavom bojom pružiti uvid u procese formiranja aurora s dominantnim plavim bojama na niskim geografskim širinama“, zaključuju autori studije, objavljene u časopisu „Earth, Planets and Space“.
Pogledajte i: