FSB objavila kako su Hitlerovi nacisti ubijali sovjetsku decu

Divizija za specijalne namene „Brandenburg“ jedna je od najpoznatijih specijalnih jedinica iz perioda Drugog svetskog rata. Nastala je 1939. godine kao četa za obuku specijalne namene, do leta 1940. jedinica je raspoređena u 800. puk za obuku specijalne namene „Brandenburg“, koji je bio direktno potčinjen Abveru – vojno-obaveštajnoj i kontraobaveštajnoj službi Trećeg rajha, konkretno direkcije Abvera II (sabotaže i diverzije).

Početkom aprila 1943. godine formirana je divizija „Brandenburg“ koju su krajem 1944. godine predali na upravljanje Vrhovnoj komandi kopnenih snaga. Septembra 1944. godine divizija je transformisana u motorizovanu diviziju „Brandenburg“.

Pripadnici ove divizije bili su zaduženi za zauzimanje važnih strateških objekata u pozadini protivnika, sprovođenje drugih diverzantskih operacija, obaveštajne poslove, i sl.

Prvobitno su „Brandenburg“ činili etnički Nemci, koji su poznavali strane jezike i bili dobro fizički pripremljeni. Učestvovali su u poljskom, belgijskom, francuskom pohodu, napadu na Sovjetski Savez, i t.d. Na sovjetsko-nemačkom frontu, za izvršavanje zadataka, pripadnici „Brandenburga“ su oblačili uniforme vojnika Crvene armije, naoružavali se sovjetskim oružjem, snabdevali fiktivnim dokumentima i delovali su pod maskom jedinica Crvene armije.

Ali tada su jedinice „Brandenburga“ sve više počele da se koriste, zajedno sa kontraobaveštajnim formacijama nemačke vojne obaveštajne službe, u kaznenim operacijama za borbu protiv partizana i izvođenje taktike spaljene zemlje, kao i za brutalna ubistva civila.

„Direktnu odgovornost za ratne zločine koje je počinio „Brandenburg“ snosi bivši šef Abvera, admiral Vilhelm Kanaris, tada je „Brandenburg“ bio podređen Abveru, a Kanaris, očigledno, nije mogao a da ne zna šta su pripadnici divizije radili.

U dokumentima koje je objavio FSB navodi se da je Hubert Kerstges, narednik 9. čete 3. bataljona divizije „Brandenburg“ koji je bio uhvaćen, tokom istrage svedočio da su tokom povlačenja nemačkih trupa 1942-1943, pripadnici „Brandenburga“ sprovodili kaznene ekspedicije protiv sovjetskih partizana, čineći masovne zločine nad civilnim stanovništvom privremeno okupiranih područja SSSR-a.

Prema dokumentima, u avgustu 1942. godine 12. četa 3. bataljona „Brandenburga“ dobila je komandu da uđe u region grada Suraž (tadašnja Orlovska, od 1944. godine Brjanska oblast), gde su pripadnici divizije streljali 30 civila, među kojima žene, stare i decu, a selo Malo Kovaljovo je spaljeno, prema priznanju Kerstgesa, on sam je zapalio 15 kuća.

„Svaki vojnik je obavešten o naređenju komandanta bataljona – da se sva naseljena mesta na ovom području spaljuju, a civilno stanovništvo zatečeno u šumama, bez obzira na starost, strelja na licu mesta... Prema nepotpunim podacima, 3. bataljon Brandenburške divizije samo u rejonu sela Čečeviči spalio je oko osam sela i streljao preko 200 sovjetskih građana“, navodi se u dokumentu.

Takođe je saopšteno da je 29-30. aprila 1944, komanda 3. bataljona naredila 1. vodu 9. čete, u kojoj je Kerstges služio kao pomoćnik komandanta, da „izbriše sa mape“ selo Povčen, severozapadno od grada Turova u Belorusiji.

„Ispunjavajući ovo naređenje, selo Povčen je bilo opkoljeno od strane vojnika, a njegovo stanovništvo je okupljeno u dve velike kuće. Nakon toga, Kerstges je lično u jednoj od pomenutih kuća streljao oko 50 lokalnih civila, među kojima su bili žene, stari i deca. On je zapalio kuća sa leševima“, navodi se u izveštaju.

Takođe, FSB je sada objavio lično Kerstgesovo svedočenje o formiranju Brandenburške divizije i o metodama borbe protiv partizana koje su koristili Brandenburžani.

Pogledajte i: