Po njegovim rečima, uprkos ultra maloj efektivnoj reflektujućoj površini bombi od oko 0,015 m², radari 9S36M vojnih PVO sistema „buk-M3“ u stanju su da ih otkriju na udaljenosti od 30 kilometara i presretnu na udaljenosti do 17 kilometara.
Kako ističe, sistemi „pancir-S1“ mogu da obore bombu GBU-39 na udaljenosti od oko sedam kilometara.
Damancev takođe navodi da protivnik praktično ne primenjuje GBU-39 na maksimalnom dometu, jer je za to neophodno da letelica uzleti na visinu od oko 11,5 kilometara, munjevito izlazeći u domet radara.
Nova „pametna“ raketa, potpuno digitalizovan sistem upravljanja i znatno povećana borbena efikasnost – to su odlike modernizovanih protivvazduhoplovnih raketnih sistema srednjeg dometa „buk-M3“ kojima je naoružana ruska vojska. Iako je ime staro, taj sistem u suštini nema mnogo toga zajedničkog sa sistemima „buk“ prve generacije koji su stupili na borbenu dužnost još 1980-ih. Oni su u stanju da presretnu skoro sve trenutno poznate aerodinamičke ciljeve na dometima od 2,5 do 70 kilometara i na visinama do 40 kilometara. Brzina gađanja ciljeva je do tri kilometra u sekundi. Trećoj generaciji „buk“ sistema neće pobeći ni strateški ni taktički avioni (uključujući i one napravljene pomoću „stelt“ tehnologije), niti balističke i krstareće rakete. Novi „Buk“ takođe može da uništava neprijateljske kopnene i morske ciljeve. Izvozna verzija sistema je dobila naziv „viking“.
GBU-39B je američka visoko precizna klizna bomba težine 110 kilograma koja je predviđena za naoružavanje aviona. Bojeva glava projektila u stanju je da probije 90 centimetara armiranog betona.
Pogledajte još: