Međutim, uprkos pokušajima Zapada da zemlju gurne u ponor građanskih sukoba i sprovede državni udar eksperti su uvereni da ishod ovih protesta neće biti isti kao na Majdanu, jer vlada Gruzije čvrsto brani suverenitet svoje zemlje.
„Mislim da će Gruzija uspeti da se izbori, da će aktuelne gruzijske elite izaći iz ove situacije. Smatram da je u ovom kontekstu zanimljivo napraviti paralelu sa Majdanom u Ukrajini, 2014. godine. Tada je Janukovič stalno popuštao, išao na ustupke i pravio kompromise sa opozicijom i na kraju - to ga je koštalo. Sada ne vidimo nikakve ustupke od strane aktuelne gruzijske vlasti. Oni pokazuju čvrstinu, snagu i volju“, kaže ruski politikolog Vitalij Kolpašnikov.
On je uveren da će protesti sasvim utihnuti - narod će sve manje izlaziti na njih jer neće, kako kaže, videti smisao u tome.
„Jedino što me brine jeste mogućnost nekih oružanih provokacija, kao što se desilo na kijevskom Majdanu krajem 2013. godine. Ako se setite, tamo je počela pucnjava, poginuli su ljudi, i to je zapravo označilo početak akutne faze protesta“, dodao je ekspert, aludirajući na događaj sa snajperistima koji su pucali tokom nereda u Kijevu.
Proevropski demonstranti, sa zastavama EU i SAD, danima protestuju protiv vlade u Tbilisiju, koju opozicija optužuje da odvlači zemlju od njenih ambicija pridruživanja Evropskoj uniji. Osim toga, opozicija osporava i rezultate parlamentarnih izbora održanih u oktobru na kojima je pobedila vladajuća stranka Gruzijski san, koju kritičari optužuju da sve više naginje ka Moskvi.
Po svemu sudeći, opozicija ne može da se pomiri sa dve stvari. Prvo, sa pobedom partije Gruzijska san, koja je ostala sama u parlamentu Gruzije, pošto su sve opozicione stranke saopštile da neće učestvovati u radu parlamenta. Ovo je, inače, prvi put posle raspada Sovjetskog Saveza da je u parlamentu Gruzije zastupljena samo jedna stranka – ta ista Gruzijski san.
Drugi razlog za proteste je izjava premijera Gruzije Iraklija Kobahidzea, koji je objavio odluku o suspendovanju razmatranja početka pregovora o članstvu zemlje u Evropskoj uniji do 2028. godine.
Opozicija se s tim nije složila, što je dovelo do protesta i sukoba demonstranata i policije. Iako je situacija prethodnih dana bila veoma napeta, ona sa stanovišta gruzijske vlade ostaje pod kontrolom.
Istovremeno, na dnevnom redu je i pitanje smene prozapadne predsednice Salome Zurabišvili, koja za sada ostaje na funkciji i pomaže opoziciju, iako po Ustavu mora biti nestranačka ličnost. Ona izjavljuje da neće napustiti funkciju, jer, kako je navela, izabrani parlament nije legitiman, pa ne može da bira novog predsednika i još poziva omladinu da izađe na ulice.
Kobahidze je poručio da će Zurabišvili morati da napusti funkciju kada joj krajem godine istekne mandat i odbacio je mogućnost održavanja novih parlamentarnih izbora, kako zahteva opozicija.
Gruzijska vlada odoleva pritiscima Zapada
Predsednički izbori zakazani su za 14. decembar, a inauguracija za 29. decembar, kada će, po rečima premijera, Zurabišvili morati da napusti svoju rezidenciju i ustupi ovu zgradu legitimno izabranom predsedniku.
Gruzija je republika sa parlamentarnim oblikom vlasti, izvršnu vlast vrši vlada na čelu sa premijerom, a predsednika će prvi put birati elektorski kolegijum od 300 ljudi.
„Ako sada ne dođe do pojave snajperista, u tom slučaju, mislim da će aktuelna gruzijska vlast, koja trenutno pokazuje maksimalnu fleksibilnost, ipak ostati čvrsta i neće praviti nikakve kompromise. Hoću da kažem da su u Gruziji na vlasti zapravo pravi nacionalisti, ali potpuno drugačiji od ukrajinskih. U Ukrajini su na vlasti lažni nacionalisti, jer pravi nacionalisti brinu o svom narodu i njegovoj budućnosti, uključujući i demografiju. Kijevska politička elita dovela je do toga da mi sada gledamo demografski pad ukrajinske nacije, i to ne samo zbog rata, već i zbog toga što milion Ukrajinaca trajno napušta zemlju i nikada se neće vratiti. Ukrajina jednostavno nema nikakvu demografsku ili ekonomsku budućnost. To nisu pravi nacionalisti, to je nešto drugo, a vlasti Gruzije, naprotiv, brinu i o demografskoj budućnosti i o budućnosti svog naroda“, objašnjava Kolpašnikov.
Vlada ističe da je „Gruzijski san“ i dalje „posvećen evropskim integracijama“ i „svom putu u Evropu“, ali istovremeno želi i da razvija odnose sa Moskvom sa kojom ima jake kulturne, istorijske i trgovinske veze, ali dve zemlje od kratkog rata 2008. nemaju diplomatske odnose.
Iako se Tbilisi, nakon početka ukrajinske krize, pridružio pojedinim antiruskim rezolucijama, kritičari zameraju gruzijskoj vladi što odbija da uvede sankcije Rusiji, zbog čega se nije našla na ruskoj listi neprijateljskih država.
Eksperti objašnjavaju da mnogo ljudi u Gruziji, zemlji od 3,6 miliona stanovnika, želi da živi u miru i harmoniji sa svojim susedima, uz zadržavanje sopstvenog suvereniteta.
„Zapad ih je stavio pred dva pitanja, a prvo je bio zahtev da ratuju protiv Rusije. Oni su odgovorili: ‘Mi smo mali narod, to nije za nas, izgubićemo’, dok Zapad govori: ‘Nije važno, morate ući u rat’. Gruzijske vlasti su odbile“, podseća ekspert.
Osim toga, vladajuća stranka Gruzijski san je ove godine usvojila zakon o „stranim agentima“ koji Zurabišvili i kritičari nazivaju "ruskim zakonom", kojim se suzbijaju nevladine organizacije i mediji koji se finansiraju iz inostranstva, kao i zakon o zabrani LGBT propagande i promene pola, što je EU doživela kao skretanje Gruzije sa evropskog puta.
„Njima govore: ‘Organizujte LGBT parade!’. Gruzijci imaju svoje tradicije, to je veoma stari narod sa dubokim osnovama državnosti. Njihova državnost je veoma drevna, za razliku od Ukrajine. Svi ti zahtevi im deluju kao nešto strano i zato oni ne žele ni da ratuju niti da sprovode takve zahteve, jer se ne uklapaju u njihove vekovne istorijske temelje. Zato većina gruzijskog društva nije nužno proruska, već je progruzijska i upravo zbog toga što su pravi nacionalisti, oni ne prihvataju to i neće dozvoliti da se to desi, osim ako ne dođe do neke snažne spoljne provokacije“, kaže Kolpašnikov.
Zapad vrši snažan pritisak na Gruziju, ali gruzijska vlada za sada odoleva pritiscima. Iz Evropske unije stižu ozbiljne pretnje, uz tvrdnje da je Gruzija skrenula sa demokratskog puta, dok su Sjedinjene Američke Države obustavile strateško partnerstvo sa Tbilisijem.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas i evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručile su u zajedničkom saopštenju da će akcije gruzijskih vlasti, u pravcu sprečavanja nemira, imati negativne posledice po odnose sa Evropskom unijom, dok Moskva ističe da je sve ono što se dešava u Gruziji unutrašnje pitanje te zemlje i Rusija ne planira da se meša u te procese.
Nameće se pitanje da li će gruzijska politička elita Gruzije popustiti pod zapadnim pritiscima?
„Ako Zapad bude beskompromisan, insistirajući na ratu sa Rusijom gruzijske elite se neće povinovati, jer brinu za budućnost svog naroda. Ako Zapad ponudi neki kompromis i umesto rata zatraži, na primer, potpuno zatvaranje granica sa Rusijom, možda će gruzijske vlasti popustiti. Ali ako bude ultimatum za rat, mislim da neće pristati, jer znaju šta to nosi. Takođe, neće pustiti klovna Sakašvilija iz zatvora, jer Zapad traži njegovu slobodu i nove izbore, ali oni neće pristati ni na jedno ni na drugo“, zaključio je ekspert.
Gruzija je zvanično dobila status kandidata za članstvo u EU u decembru 2023, ali je Brisel kasnije zamrznuo proces, optužujući izvršnu vlast za ozbiljno demokratsko nazadovanje.