„Orešnik“ se kreće brzinom od deset maha, što je uporedivo sa tim da sa jednog na drugi kraj Beograda stignete za jednu sekundu. Pri tome se, kada ponire, ponaša kao meteorit. To pokazuje snagu i tehnološki napredak ruske vojne industrije, kaže Laban.
„Kada je 2014. većina nas očekivala da će Rusija pomoći ugroženom stanovništvu u Donbasu, nisu ušli u to, a sada se vidi i zašto. Zato što je u ovih deset godina intenzivno razvijano najnovije naoružanje. I sada Rusija može da se nosi sa bilo kakvim agresivnim potezom NATO-a. To NATO zna i zato Amerika pokušava da se izvuče iz rata u Ukrajini, da gurne Evropu, da se ona time bavi. Po meni, sada samo od Rusije zavisi kako će se i kada okončati sukob u Ukrajini“, navodi naš sagovornik.
Ukrajina neće moći da bude Antirusija
Prema njegovim rečima, Moskva neće dozvoliti da se nakon Specijalne vojne operacije formira nova Antirusija. Vojne operacije će, prema Labanovim pretpostavkama biti okončane na proleće, a ako neki deo Ukrajine ostane nedefinisan, na njemu će Rusija instalirati vojne baze.
To zato što su se Minski sporazumi pokazali kao prevara, a sporazum između Rusije i Ukrajine, postignut u Istanbulu bačen je u vodu voljom Zapada.
„Moja je pretpostavka da sada, kao rezultat toga, Rusija više neće verovati ni u čije garancije, ni u čije potpise, sem u sopstvenu vojsku, što se sada vidi. I što se vidi kroz „Orešnik““, ističe Laban.
Koliko je „Orešnik“ snažno oružje pokazuje i činjenica da je fabrika raketa i dronova „Južmaš“ u Dnjepropetrovsku gađana raketama bez eksplozivnih punjenja – one su probile dva podzemna nivoa fabrike i izazvale eksplozije samo koristeći kinetičku energiju. Orešnik je pokazao da Rusija i bez primene nuklearnog oružja, raspolaže nečim što zapadna oružana sila ne može da zaustavi.
Tramp menja spoljnu politiku SAD
Što se odnosa novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog odnosa prema Srbiji i Rusiji tiče, naš sagovornik smatra da se radi o čoveku koji će sasvim sigurno čuvati američke interese, ali neće biti protiv Srbije. Tramp je bio kandidat, kako Laban kaže, najpametnijeg dela američke adminsitracije, onog koji karijeru počinje od najnižih činova i tokom života stiže do najviših položaja.
U trenutku kada Donald Tramp imenuje specijalnog izaslanika za Ukrajinu, generala Kita Keloga, aktuelna administracija predsednika Džozefa Bajdena odlučuje da kijevski režim snabde sa još oružja i to u vrednosti od 725 miliona dolara. Čini se da Bajdenova administracija pokušava da prinudi Trampa da održi sadašnji američki spoljnopolitički kurs kada preuzme vlast.
U njegovom prvom mandatu nešto tako bi moglo da se razmatra kao opcija, međutim, sada tako nešto neće biti moguće, smatra Laban, jer je dobio ne samo predsedničke izbore, već su Republikanci dobili i većinu u Senatu i u Predstavničkom domu.
Da će doći do promene kursa američke spoljne politike vidi se i po kadrovima koje je Tramp izabrao.
„Drugo, Tramp ima izuzetno pozitivno mišljenje o predsedniku Putinu, a to je u ovakvim uslovima veoma bitna stvar za buduće odnose. Ne kažem da su predsednici SAD i Rusije školski drugovi, ali dovoljno je da se poštuju. Sećam se razgovora u Helsinkiju i opuštene atmosfere. To sve mnogo govori o njihovom međusobnom odnosu“, navodi Laban.
Laban smatra da će general Kelog moći da urazumi kijevski režim da se krene putem mira.