Novi film Alekseja Germana Mlađeg svetsku premijeru imao je u oktobru prošle godine, na 36. Tokijskom međunarodnom filmskom festivalu, a u Rusiji je premijerno prikazan u januaru ove godine.
Snimljen u duhu najboljih sovjetskih i ruskih filmova o Drugom svetkom ratu, „Vazduh“ prati odred mladih žena pilota koje u sastavu avijacione eksadrile, u aprilu 1942. godine, štite „Put života“ u blizini opkoljenog Lenjingrada.
Glavne uloge u ovom filmu igraju Anastasija Talizina, Aglaja Tarasova, Elena Ljadova, Kristina Lapšina i Sergej Bezrukov.
Ogromna je cena koju su Rusija i Sovjetski Savez platili za pobedu
„Uloga žena u ratu je tema koja je otvarana u sovjetskoj kinematografiji, ali nedovoljno. Ipak, sama tema žene u ratu, tema samopožrtvovanosti, tema teskobe koju je bilo potrebno podneti radi pobede, tema ogromnih žrtava – sve je to bilo veoma važno za nas, a najveći izazov nam je bio kako da se tom temom bavimo da ne podseća na strip. Za nas je to bila ogromna odgovornost i zbog toga smo pokušali da napravimo ne samo film o ženama u ratu, što jeste važno, nego i o toj ceni koja je plaćena za pobedu“, naglašava ruski reditelj.
Film istražuje ne samo borbu na frontu, nego i unutrašnje borbe pojedinaca, a posebno žena koje su se našle na prvoj liniji fronta. Kroz priču o njima, film otkriva njihovu požrtvovanost, hrabrost, ali i patnje koje su podnele suočene s ratnim strahotama.
German ističe da žene u njegovom filmu nisu samo simbol borbe i žrtve, već i ljudske snage i izdržljivosti, s obzirom na to da su morale da podnesu teške psihološke i fizičke posledice rata.
„Vazduh“ je film koji ne glorifikuje rat, nego pokušava da prikaže njegovu stvarnu cenu, ukazujući na to da nijedna pobeda nije postignuta bez nesagledivih žrtava.
Zašto se Evropa ne usuđuje da gleda „Vazduh“
Jedna od osobenosti ovog ostvarenja je i minimalno korišćenje kompjuterske grafike. S obzirom na to da sadrži šest velikih epizoda vazdušnih borbi, reditelj je za potrebe snimanja prvobitno nameravao da koristi prave modele sovjetskih i nemačkih ratnih aviona, ali je zbog odlaganja snimanja, kasnije odlučio da koristi moderne avione doterane kompjuterskom „šminkom“, koja ih je učinila autentičnim.
Snimanje filma počelo je u januaru 2020. godine, ali je ubrzo prekinuto zbog izbijanja pandemije virusa korona. U međuvremenu je počela i Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini, što je, kako kaže German, negativno uticalo na mogućnost predstavljanja ovog filma zapadnoj publici.
„Film je prilično teško sniman jer smo morali da pravimo pauzu zbog pandemije, završili smo ga tek nakon početka događaja u Ukrajini, i to nas je koštalo nemogućnosti njegove distribucije u Evropi, na Zapadu. Naši poštovani partneri i producenti su nam pisali da je film odličan i da im se veoma dopada, ali da se prosto plaše da ga puste u distribuciju, jer niko neće želeti da ga uzme. Čini mi se da je za nekakvu Evropu, koja se deklarativno zalaže za slobodu mišljenja, cenzura apsurdna. Ipak, kako god oni žele. U Rusiji je film do današnjeg dana videlo oko deset miliona ljudi, što u bioskopu, što na interenetu. Samo u bioskopima je bilo više od 1,5 miliona gledalaca“, ističe reditelj.
Iako je bilo i negativnih komentara na film, German je ostao dosledan svojoj umetničkoj viziji. Među kritikama koje su se mogle čuti na račun njegovog ostvarenja jeste ocena da se u njemu suviše često upotrebljava reč „domovina“ (rodina).
„„Bilo je mnogo reakcija, veoma čudnih, ali ja nisam stručnjak za čudne reakcije, ne zanimaju me, ne trudim se to da analiziram. Nekim ljudima se nije dopalo to što upotrebljavamo reč 'domovina', ali meni se čini da u tome nema ničeg provokativnog. Film je imao veliki uspeh i postigao svoj cilj – da prikaže realnu sliku o tome šta je zaista značilo biti deo ovog rata“, naglašava reditelj.
Srbi će razumeti film o ceni borbe za slobodu i pobede
Pitanja hrabrosti, požrtvovanosti, borbe za opstanak i slobodu imaju duboke paralele s istorijom Balkana što ovaj film, uveren je German, čini vrlo prijemčivim za srpske gledaoce.
„Znamo da su Srbi veoma hrabro ratovali, znamo za partizanske odrede, znamo da se nisu predavali poput nekih drugih evropskih naroda. Mislim da taj motiv narodnog rata koji podrazumeva samopožrtvovanost i pružanje otpora ovde mora da naiđe na razumevanje, jer u mnogo čemu mi na isti način posmatramo svet. Čak nam je i muzika slična, mnogo toga je kod nas slično, zbog toga mi se čini da će za srpskog gledaoca ovaj film biti makar interesantan i da će izazvati saosećanje“, uveren je reditelj.