Moguća nalazišta litijuma kao sirovine, koja je dobila strateški značaj u Bosni i Hercegovini, do sada nisu u potpunosti istražena, a potvrđena su samo u istočnom delu zemlje, gde se pronađene zalihe procenjuju na više od milion tona.
Ovu informaciju potvrdili su u petak predstavnici Centra za politike i menadžment, nezavisne tink tank organizacije iz Sarajeva, koja je zajedno sa klubom Zelenih u parlamentu BiH podstakla otvaranje javne rasprave o kritičnim materijalima, njihovim potencijalnim lokacijama i količine koje su na raspolaganju državi da bi mogla da planira njihovu eksploataciju.
"Litijum nije do kraja istražen, oko Lopara (u istočnoj Bosni) pronađeno je milion i po tona koncentrata, ali ga još ima uz Drinu i u centralnom delu zemlje sve do Hercegovine", rekao je Haris Abaspahić iz ove organizacije, koja prikuplja i sistematizuje do sada dostupne podatke o mineralnom potencijalu u Bosni i Hercegovini, gde postoje 143 potvrđene lokacije sa strateškim i kritičnim sirovinama.
Trenutne rezerve uglja u toj zemlji procenjene su na pet milijardi metričkih tona, a rude gvožđa na 653 miliona tona.
Rezerve boksita procenjene su na 120 miliona tona, a cinka i olova na po 56 miliona tona.
Postoje i manje rezerve magnezijuma, mangana i antimona. Ne zna se tačno koliko ima litijuma, sirovine koja je izuzetno važna za proizvodnju baterija za električna vozila.
"Ovo je ekonomska prilika, ali i ekološki izazov"
Procena od 1,5 miliona litijum karbonata je zasnovana na istraživanjima sprovedenim u opštinama Lopare i Ugljevik.
Započeta su dodatna preliminarna istraživanja na području opština Čajniče, Jezero i Šipovo, kao i Bijeljina, Zvornik i Brčko, sa ukupno 20 potencijalnih lokaliteta koji se istražuju.
Litijum je na listi 30 kritičnih materijala, odnosno sirovina od strateškog značaja, koju je definisala Evropska unija, ali je i na listi SAD koje su definisale 34 takve sirovine.
Cena litijuma bi mogla da poraste i do 42 puta do 2040. godine, s obzirom na planove za dekarbonizaciju i nultu emisiju CO2.
Prema procenama MMF-a, sektor kritičnih sirovina će u naredne dve decenije postati finansijski važniji od sektora nafte.
Poslanik u Parlamentu BiH i predsednik Zelenog kluba Saša Magazinović rekao je da je potrebno odmah otvoriti dijalog u celoj zemlji o eksploataciji ovih sirovina jer je to strateško pitanje.
"Ovo je ekonomska prilika, ali je i ekološki izazov", rekao je Magazinović, piše hrvatski Indeks.
Pogledajte i: