„Ovo se ne tiče samo ekonomije, već i drugih oblasti. Dovoljno je pogledati zemlje koje predstavljaju takozvani dobitnici Nobelovih nagrada (u većini slučajeva je u pitanju jedna ista zemlja) i biće očigledan odgovor na pitanje ko bira pobednika. Možda je neko video kriterijume za ocenjivanje prema kojima se biraju pobednici?, Mislim da nije“, istakao je Balinjin.
Prema njegovim rečima u cilju povećanja prestiža ove nagrade, ona treba da bude maksimalno transparentna.
On je dodao da sastav žirija treba da čine predstavnici svih zemalja sveta: moraju biti zastupljeni i naučnici, i diplomate, i novinari, i predstavnici poslovne zajednice.
„Kriterijumi ocenjivanja treba da budu jasni, konkretni, kompleksni.Treba da uključuju kako zajednički spisak (za sve pravce), tako i specifični (u zavisnosti od konkretnog pravca). Smatram da u okviru BRIKS-a treba pokrenuti nagradu, analognu Nobelevoj“, naglasio je Balinjin.
To bi, prema njegovim rečima, omogućilo intenziviranje naučnih istraživanja u različitim oblastima delatnosti, uključujući posredstvom kolaboracija naučnika iz raznih zemalja.
„Kao rezultat toga, efekat bi bio sveobuhvatno zapanjujući: i u smislu razvoja nauke, i u smislu razvoja odnosa među zemljama, i u smislu prodornih otkrića“, zaključio je Balinjin.
Ranije je objavljeno da su dobitnici Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu u 2024. godini postali Amerikanci Viktor Ambroz i Gari Ruvkun za otkriće RNK i njene uloge u posttranskipcionoj regulaciji gena. Nagradu za fiziku dobili su Džon Hopfild i Džefri Hinton za istraživanje u oblasti mašinskog učenja pomoću neuronskih mreža. Nagradu za hemiju dobila su tri naučnika za proučavanje proteina: Dejvid Bejker, Demis Hasabis i Džon Džamper.
Pogledajte i: