U zapadnim centrima moći zavladala je panika nakon što je Rusija demonstrirala moć nove rakete „orešnik“ uništivši fabriku raketa u Ukrajini i jedina opcija koja im sada preostaje jeste da prvi upotrebe nuklearno oružje, a to ne smeju, konstatuje dr Aleksandar Lukić iz Instituta za političke studije.
„Očigledno je da Zapad, pre svega američka duboka država ne može da prihvati da s Rusijom i Kinom treba da se dogovori oko uređenja sveta već želi da pobedi u ovom ratu. A sad vide da to ne mogu i eskaliraju situaciju do te mere da ceo svet uvode u mogućnost nuklearnog sukoba. Međutim, i tu imaju problem jer treba Rusija prva da upotrebi nuklearno oružje. To su mislili da će da se dogodi kad su sami sebi dali dozvolu da se u Ukrajini koriste rakete tipa atakams“, opisuje razvoj događaja Lukić.
Neočekivani odgovor Rusije
To je, smatra on, trebalo da bude provokacija, koja će navesti Moskvu da upotrebi taktičko nuklearno naoružanje.
„Međutim, Rusija je toliko velika, jaka i ozbiljna država da zasigurno neće odgovoriti kako se očekuje. Rusi su zaista imali spreman odgovor i potpuno neočekivano za zapadnu stranu iskoristili ga efikasno, bez upotrebe nuklearnog naoružanja.“
Mihajlo Olujić iz Centra za društvenu stabilnost napominje da je primenom „orešnika“ napravljen presedan jer je prvi put u Evropi lansirana raketa srednjeg dometa u borbenim uslovima.
On podseća da je sporazumom iz 1987. između SAD i SSSR zabranjena primena i razvoj ovog tipa raketa čime je trebalo da bude uspostavljen balans između dve nuklearne sile. Međutim, kad je i Kina razvila svoj arsenal raketa srednjeg dometa Amerikanci su bili prvi koji su narušili sporazum sa SSSR, ne upotrebom i razvojem tih raketa u Evropi nego instaliranjem raketnog štita u Poljskoj i Rumuniji.
Rusi su, dodaje Olujić, odgovorili time što su predstavili novu raketu „rubež“, dometa 6000 kilometara, uz poruku da mogu da na osnovu nje razviju raketu srednjeg dometa.
„To obećanje su sada ispunili, samo što su to uradili tajno. Niko nije znao da je Rusija izvršila eksperimentalne probe na poligonu Kapustin Jar, odakle je verovatno i lansiran „orešnik“ i dobili su mogućnost da gađaju ciljeve na srednjem dometu u Evropi gde god požele i kad god požele, što je velika bezbednosna igra. Amerikanci sad prekombinuju svoj raketni štit po Evropi. Pritom, ovo je bilo demonstrativno gađanje bez bojevog punjenja“, objašnjava analitičar.
„Atakamsi“ pomažu Ukrajincima da se izvuku iz Kurska
Istovremeno, Olujić eskalaciju na koju se Zapad odlučio prema Rusiji vidi kao iznuđen potez nakon izborne pobede Donalda Trampa.
„Ova odluka ima dve konotacije – da oteža Trampu pregovaračku poziciju i ušanči dosadašnju situaciju, a s vojne strane da omogući Ukrajincima taktičko povlačenje iz Kurske oblasti jer je spreman kontingent ruskih boraca koji ukrajinske snage tu može da zatvori u obruč i time uništi 60-70 posto njih. To je ogromna pretnja za Ukrajinu jer ako se to desi ni na koji način ne mogu da stabilizuju front. I Zapad im nudi jedino rešenje da upotrebnom „atakamsa“ uspore Ruse a Ukrajincima daju vremena da se izvuku iz Kurske oblasti“, tumači sagovornik Sputnjika.
Po mišljenju Lukića, primenom zapadnih raketa dugog dometa se takođe testira ruski raketni štit, pri čemu su Rusi stalno pod naponom jer rakete „atakams“ mogu da nose i nuklearna punjenja.
Kad je reč o mogućim daljim potezima Rusije, Olujić veruje da, ako se nastave napadi na dubinu njene teritorije, ona ima na raspolaganju široku lepezu asimetričnih odgovora – to može biti davanje ozbiljnih protivbrodskih raketa Hutima ili Hezbolahu, kao i pomoć u razvoju nuklearnih kapaciteta Severnoj Koreji i Iranu.
„Sve su to mogućnosti koje Rusija ima i zato smatram da smo još daleko od upotrebe nuklearnog oružja“, kaže ovaj analitičar.
Na Zapadu razumeju samo silu
Lukić napominje da bi, baš kao što je to konstatovala Margarita Simonjan, glavni urednik medijske grupe „Rusija sevodnja“, sukob mogao da se završi raketnim ultimatumom Rusije.
„Zapad ne može da razume drugačiji odgovor nego odgovor silom, jer se celokupno njegovo delovanje, i ne samo sada, u Ukrajini, nego i tokom istorije zasniva na goloj sili, divljaštvu, pljački, a sve u ime nekih viših vrednosti. Suština Zapada je pljačka i otimanje i želja da se vlada svetom. Ako uzmemo istoriju otkrića sveta, to je zapravo porobljavanje i pljačka, da li su to bili Španci, Englezi, Holanđani, svi su radili po istom principu i jedino što je moglo da ih zaustavi to je neka druga sila“, obrazlaže istoričar.
Kako kaže, tako je i sad - jedino što može da ih zaustavi u ovom što rade, a što je dovelo do približavanja nuklearne katastrofe jeste sila, da osete da mogu da stradaju i to da stradaju bez upotrebe nuklearne sile, da stradaju tako da ne mogu da odgovore, a da ne upotrebe nuklearno oružje.
„Ubeđen sam da će ovaj način da deluje jer Zapad dobro zna da nema odgovor na to.“
Lukić odlučnost Rusije da se suprotstavi planovima Zapada objašnjava time što je ona dešavanjima u Ukrajini egzistencijalno ugrožena i faktički saterana u ćošak.
„A nije racionalno da se takva država satera u ćošak. Ali nema racija u američkoj dubokoj državi koja želi sebi da potčini čitav svet i od svih nas napravi neku vrstu robova, dženderizovanih pojedinaca. Jer na delu je i ideološko suprotstavljanje – nekad smo imali velikog inkvizitora, a sad velikog dženderizatora“, pravi paralelu naš sagovornik.
Trampovo ćutanje očekivano
Na pitanje kako objašnjava Trampovo ćutanje, Lukić iznosi pretpostavku da je to zato što je novozabrani predsednik nešto naučio iz svog prvog mandata i drugog kog su mu oteli.
„Da je u ovom trenutku kao izabrani predsednik kritikovao američku administraciju i stavio se na stranu Rusije odmah bi bio napadnut da je ruski čovek. On sad igra suptilniju igru jer je naučio da bude racionalan - imaš određeni cilj i povlačiš poteze koji te vode ka tom cilju. Tramp ne želi da napravi neki pogrešan potez u interregnumu od ova dva meseca, da može kad dobije vlast da radi ono što misli da treba.“
Lukić dodaje da je sada bitno ne samo da Tramp bude strpljiv već i Rusija i da se, koliko god je to moguće, odbrani od provokacija da situacija ne eskalira pa da ona bude okrivljena za neko veliko zlo.
„Treba da se čuvaju i Tramp i Rusija do 20. januara da bi onda mogla da se vodi neka drukčija politika,“ napominje istoričar.