Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da se ovim izmenama potvrđuju ambicije Srbije u unapređenju funkcionisanja energetskog sistema, postizanju veće energetske sigurnosti i dekarbonizaciji energetskog sektora, kao i da se njima zaokružuje regulatorni okvir koji treba da omogući integraciju elektroenergetskog sistema u evropski, veću energetsku sigurnost i ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji.
Ona je navela da je osnovni cilj izmena i dopuna Zakona o energetici veća sigurnost snabdevanja koja će se obezbediti, između ostalog, i kroz saradnju na regionalnom i evropskom nivou u slučaju kriza.
„Izmenama zakona izvršili smo prenošenje Paketa za integraciju električne energije koji treba da omogući i spajanje sa tržištem električne energije EU. Srbija, na ovaj način, postaje integralni deo tržišta EU, što će olakšati i ubrzati razmenu električne energije sa susedima i EU i omogućiti da najjeftinija tržišna električna energija dođe do potrošača“, rekla je ministarka.
Ona je dodala da su zakonske izmene važne za osnaživanje i zaštitu krajnjih kupaca, što će biti urađeno kroz definisanje energetskog siromaštva, stvaranje uslova za osnivanje i delovanje energetskih zajednica, kao i prava na napredne merne sisteme, odnosno pametna brojila.
Ministarka je podsetila i da su ubrzani postupci za priključenje elektrana na mrežu koje privreda gradi za svoje potrebe, uveden je institut aktivnog kupca za privredu, kao i tzv. korporativni PPA ugovori, koji omogućavaju da privreda može direktno sa proizvođačima obnovljivih izvora energije (OIE) da zaključuje ugovore.
„Sve ove mere se sprovode u cilju manjeg uticaja na životnu sredinu i uključivanja svih u proces energetske tranzicije – građana, privrede i države koja daje strateški okvir, ciljeve koje moramo dostići i mere za njihovo dostizanje. Energetska tranzicija mora biti postepena i pravedna“', napomenula je ministarka.
Ona je rekla da izmene Zakona o energetici predviđaju prestanak važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.
„S obzirom da nas očekuje intenzivan rast potrošnje energije u narednim godinama, moramo dugoročno da planiramo i pripremamo se kako bismo bili energetski bezbedni, naročito zbog očekivanog smanjenja proizvodnje u termosektoru. Evropa i svet nukelarnu energiju vide kao rešenje u borbi sa klimatskim promenama zbog čega smo u strateškim dokumentima razmotrili različite scenarije koji uključuju i potencijalnu primenu nuklearne energije u našoj zemlji“', rekla je ona, preneo je Tanjug.
Ministarka dodaje da izmene zakona treba da omoguće i lakše priključivanje javnih i privatnih punjača električnih vozila na distributivni sistem, što je važno zbog elektrifikacije saobraćaja i smanjenja emisija štetnih gasova.
Istakla je da Strategija razvoja energetike Srbije do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine kao strateški cilj definiše sigurno snabdevanje energijom i energentima stanovništva i privrede, uz progresivno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i drugih negativnih uticaja po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Kako se navodi u saopštenju, strategijom su predviđena značajna ulaganja usmerena ka povećanju proizvodnih kapaciteta iz OIE, energetske efikasnosti kroz sve sektore, kao i dalji razvoj i unapređenje prenosne i distributivne mreže, diversifkacija snabdevanja naftom i gasom i šira upotreba vodonika u energetskom sektoru.
Pogledajte i: