Od Amosa Hohštajna, američkog specijalnog izaslanika za Bliski istok, preko američkog predsednika Džozefa Bajdena, francuskog predsednika Emanuela Makrona, izražava se nada da će primirje između Izraela i Hezbolaha koje je stupilo na snagu u jutarnjim časovima ove srede, biti uvod u mir.
Međutim, izraelska strana smatra da bi primirje trebalo da traje dva meseca i to je to, kaže dr Srboljub Peović, stručnjak za Bliski istok iz Instituta za evropske studije.
„Sa izraelske strane se to ne želi jer se smatra da, bez obzira što je ostvaren cilj da se razdvoje dva fronta i da se vrati stanovništvo na sever Izraela, zapravo nije postignut ključni cilj, a to je uništenje Hezbolaha“, ističe on.
A šta građani Izraela misle, pokazuje istraživanje televizijskog Kanala 13 – oko šezdeset odsto ispitanih smatra da Izrael nije postigao uspeh u ratu sa Hezbolahom. S obzirom na to, moglo bi se očekivati da Izrael nastavi sukob nakon isteka primirja, smatra naš sagovornik. Otuda i oštra upozorenja izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da prekid vatre zavisi od toga „šta se dešava u Libanu“, kao i da Izrael „zadržava punu slobodu vojnog delovanja“.
Sve zavisi od nove američke administracije
Na pitanje da li bi dvomesečno primirje moglo da posluži makar za početak pregovora o trajnom miru, Peović odgovara da je to teoretski moguće, ali da sve zavisi od ponašanja nove američke administracije i njenog odnosa prema Iranu.
„Moguće je da će novoizabrani američki predsednik Donald Tramp nastaviti sa politikom iz prvog mandata. Bila je to politika maksimalnog pritiska na Iran i njegove saveznike u regionu. Međutim moguće je, zato što Tramp želi da ostvari nekoliko krupnih diplomatskih uspeha, da dođe do pregovora“, smatra Peović.
Može li primirje da bude sprovedeno
Primirje je puno nepoznanica i velikih pitanja, navodi Peović. Prva od njih je ta da, kako je saopšteno iz Vašingtona, SAD o primirju nisu pregovarale sa Hezbolahom, već sa libanskom vladom, koja je tako postala odgovorna za primenu sporazuma.
Sporazum se oslanja na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1701, koja je usvojena još 2006, a za cilj je imala rešenje tadašnjeg sukoba, u izraelskim krugovima poznatog kao Drugi libanski rat. Ona poziva na potpuni prekid neprijateljstava između Izraela i Hezbolaha i povlačenje izraelskih snaga iz Libana koje će biti zamenjene libanskim i snagama.
„Rezolucija 1701 eksplicitno pominje razoružavanje Hezbolaha južno od reke Litani. Ostaje velika nepoznanica, bez obzira što ova rezolucija traži da se implementiraju i druge dve rezolucije, 1559 i 1680, koje zahtevaju razoružavanje Hezbolaha, da li je tako nešto izvodljivo i da li uopšte ulazi u sklop ovog primirja“, objašnjava Peović.
Čak i ako razoružavanje Hezbolaha ulazi u uslove primirja, veliko je pitanje da li libanska armija može i želi da razoruža pripadnike ove organizacije koja važi za jednu od najvećih paravojnih organizacija na svetu, dodaje on.
Izrael je do sada optuživao UN, odnosno misiju UN-a u Libanu – UNIFIL da ne želi da razoruža Hezbolah, što je, prema Peovićevim rečima, maliciozno tumačenje uloge snaga UN-a u Libanu. Njihova misija je samo da nadziru taj proces.
Gaza ostavljena na milost i nemilost Izraelu
Ovim primirjem, prema Peovićevim rečima, Pojas Gaze ostavljena je na milost i nemilost Izraelu.
„Hamas je trenutno izolovan od svojih saveznika. Veliko je pitanje kako ta izolacija funkcioniše, ali činjenica je da, ako ovo primirje bude funkcionisalo, Hamas ostaje bez najneposrednijeg saveznika“, konstatuje on.
Američki saveznici u regionu Bliskog istoka neće dozvoliti bilo kakav protok oružja ili bilo čega drugog što bi moglo da ugrozi primirje, čime će samo pospešiti izolaciju Hamasa. Ipak, događalo se da se borci Hamasa pojave u delovima Gaze koje je izraelska vojska proglašavala „čistim“, što budi neizvesnost u budućnosti.
„U tom kontekstu, veliko je pitanje kakva je infrastruktura Hamasa u ovom trenutku. Ali ono u šta možemo biti sigurni jeste da će humanitarna situacija koja je već katastrofalna, verovatno postati još gora“, zaključuje Peović.
Prema zvaničnim podacima, od početka izraelskih napada na Liban poginulo je oko 3 700 ljudi, a oko 15 500 je povređeno. Podataka koliko je civila ubijeno i povređeno nema. Raseljeno je oko 800 000 Libanaca.
Izrael je u atentatima ubio skoro sve visoke zvaničnike Hezbolaha, među kojima je i lider pokreta Hasan Nasarlah. Osim njega, izraelska vojska je ubila i predsednika Izvršnog saveta Hezbolaha, Hašema Safiedina, kao i člana Centralnog saveta Nabila Kauka. U izraelskim napadima ubijeni su i mnogi vojni komandanti organizacije, među kojima su i istaknuti oficiri, Fuad Šukr, Ibrahim Akil, Ahmad Vehbe, Ibrahim Kobeisi i Muhamed Surur.
Pogledajte i: