Potvrda tome su pisanja francuskih medija koji navode da evropske zemlje ponovo diskutuju o mogućem slanju trupa ili pripadnika privatnih vojnih kompanija u Ukrajinu.
Kako se ističe, to je povezano sa potencijalnim odbijanjem SAD da pruže podršku Ukrajini, nakon što Donald Tramp stupi na dužnost predsednika Sjedinjenih Država 20. januara 2025. godine. Po svemu sudeći tajne pregovore vode Francuske i Velika Britanija, a francuski „Mondo“ tvrdi da su razgovori na tu temu nastavljeni nakon posete britanskog premijera Kira Starmera Francuskoj 11. novembra. Istovremeno, brojne zemlje EU protive se ovim planovima, koje je prvi promovisao francuski predsednik Emanuel Makron tokom sastanka saveznika Ukrajine u Parizu u februaru ove godine.
„Takav scenario je sasvim moguć i verovatno će se to i dogoditi, jer će se Tramp najverovatnije skoncentrisati na obuzdavanje Kine, pošto je Kina njegov glavni geopolitički protivnik. Zbog toga bi obim američke pomoći Ukrajini mogao da se smanji. Međutim, sav težak teret, svo finansijsko breme podrške Ukrajini i jačanje pritiska na Rusiju verovatno će pasti na evropska pleća... To što Amerikanci smanjuju svoju aktivnost u Ukrajini i što će se fokusirati na Kinu znači da će Ukrajinu sada preuzeti Evropa. Dakle, to je prilično realno“, kaže ruski vojni ekspert Konstantin Blohin.
Blohin ocenjuje da će, navjverovatnije, biti nastavljeno sa slanjem plaćenika, iako se u Ukrajini još odavno nalaze strani plaćenici, zapadni savetnici i instruktori, bez kojih bi, između ostalog, bilo nemoguće koristiti oružje dugog dometa zapadne proizvodnje.
Rusko Ministarstvo odbrane Rusije redovno izveštava o uništavanju plaćenika iz Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Gruzije, Poljske, Francuske, Nemačke i drugih zemalja i navodi mesta gde su koncentrisani stranci koji se bore na strani Kijeva.
Prema ranijim podacima tog resora, tokom sukoba u Ukrajinu je ukupno stiglo više od 13 hiljada stranih plaćenika da učestvuju u borbama na strani kijevskog režima, ali je oko šest hiljada militanata već eliminisano.
„Teško da će poslati zvanične vojne kontingente u Ukrajinu, ali plaćenike, svakako, mogu. Slaće ih verovatno rusofobne zemlje, kao što su Francuska, Engleska, možda Skandinavija, a takođe i zemlje Baltika mogu poslati nešto malo boraca, kao i Poljaci. Ko se protivi tome? Protiv je uglavnom južna Evropa, iako mislim da će i na njihbiti vršen pritisak da pošalje određeni broj. Dakle, sasvim je moguće da će baš ovakav scenario biti”, ocenjuje ekspert.
Predlog o slanju trupa u Ukrajinu mesecima stoji na stolu
Francuski mediji navode da u ovom trenutku nema zvanične dozvole francuskih vlasti za slanje trupa ili pripadnika privatnih vojnih kompanija u Ukrajinu, ali su već mesecima odgovarajući predlozi „na stolu“.
Teško je proceniti koliko bi eventualno plaćenika evropske zemlje mogle da pošalju u Ukrajinu ako takva odluka bude potvrđena, kaže Blohin.
„Teško je reći brojke, ali sigurno je da ljudski potencijal zapadnih zemalja premašuje ruski. Na Zapadu živi oko milijardu ljudi, dok Rusija ima 150 miliona. Dakle, ako se Zapad odluči na to, mogu poslati veliki broj ljudi. Međutim, pitanje je da li će te zemlje biti spremne da idu na takve žrtve, jer kada kovčezi sa plaćenicima počnu da se vraćaju u te zemlje, te države će morati da se sa tim suoče. Između ostalog, na Zapadu se veoma obazrivo odnose prema broju žrtava, pa bi to moglo izazvati nestabilnost u tim zemljama. Zato prvo mora da se donese politička odluka, a zatim da se ‘ispipa teren’ slanjem određenog broja plaćenika. Ako pretrpe velike žrtve i počnu da odbijaju odlazak, onda će verovatno biti stavljen tačka na to“, smatra ekspert.
Od početka ruske specijalne operacije, Makron je jedan od najglasnijih zagovornika podrške Ukrajini i izjavljivao je da postoji mogućnost kopnene operacije protiv ruske vojske „ukoliko zahtev stigne od Kijeva i u slučaju ruskog proboja fronta“. Njegovu ideju je podržalo nekoliko zemalja Evropske unije, ali ima i glasnih protivnika.
Ruski eksperti ocenjuju da u Evropi odavno nema jedinstva i uvereni su da ni Nemačka, ni Češka, a još manje Slovačka i Mađarska neće podržati ovu inicijativu.
Kakav će biti odgovor Rusije
Rusija će svakako dati snažan odgovor ako dođe do takvog razvoja događaja i evropske zemlje pošalju svoju vojsku ili pripadnike privatnih vojnih kompanija u Ukrajinu, kaže Blohin.
„Verovatno će to označiti pojačavanje ruske vojne aktivnosti. Rusija će nastaviti da sprovodi specijalnu vojnu operaciju i to beskompromisno, odlučno, uz korišćenje najnovijih tehnoloških inovacija, kao što je ‘orešnik’. Ta raketa nije bila tek-tako demonstrirana. Rusija je spremna na sve. Jasno je da neće menjati svoj pravac i svoju spoljnu politiku”, dodao je on.
Na pitanje koje još alternative vojne pomoći Evropa razmatra za Ukrajinu, ako Sjedinjene Države, dolaskom Trampa u Belu kuću, povuku podršku Blohin kaže:
„Ukrajina će sigurno dobijati manju pomoć, značajno manju nego ranije. Biće to, pre svega, nastavak antiruske politike, pojačanje sankcija, jačanje NATO-a, ali podrška Ukrajini će biti mnogo skromnija i neće biti paketa pomoći kao što su ih dobijali od Bajdenove administracije. Zbog toga će sve biti skromnije. Takođe, zavisiće i i od mogućih ukrajinskih pobeda“, zaključio je ekspert.
Kremlj je ranije upozorio da bi direktan sukob između alijanse i Rusije bio neizbežan, ukoliko NATO pošalje vojsku u Ukrajini. Ruski predsednik Vladimir Putin ranije izjavio da direktno učešće zapadnih zemalja u ukrajinskom sukobu menja njegovu suštinu, a da će Rusija biti prinuđena da donosi odluke na osnovu pretnji koje su joj tako stvorene.