„O onome što se desilo ove nedelje... na ruskom može da se kaže... šta ste tražili, to ste i dobili. Uostalom, koliko o ovome već pričamo... Ljudi se pitaju: kada će se sve završiti, kako će se završiti? Dve i po godine odgovaram isto: ne znam kada će se završiti, ali znam da će se završiti nekakvim raketnim ultimatumom. Opet, još uvek ne znam da li je ovo već taj raketni ultimatum posle kojeg će se predomisliti, ili će morati ponovo da im se pokaže? Možda će biti neophodno, ali pre ili kasnije će se ovako završiti. Zašto? Zato što, dok god ne dožive rat na svojoj koži, stalno će se razbacivati rečima“, objasnila je Simonjan za televiziju „Rusija 1“.
Simonjan je primetila da kolektivni Zapad može da se zaustavi samo kada se istinski uplaši.
„Dok se oni, mislim na Ameriku i Evropu, istinski ne uplaše da sve to dobiju kod svoje kuće, da osete na svojoj koži, neće stati“, istakla je ona.
Kako je navela, SAD jednostavno nemaju razloga da okončaju sukob u Ukrajini.
„Zašto se ne zaustavljaju? Zato što nemaju razloga da se zaustave. Ko bi se zaustavio na mestu Amerike? Vojno-industrijski kompleks raste, lobi, koji na mnogo načina komanduje tom dubokom državom koja upravlja Amerikom – svi znamo da Amerikom ne upravljaju predsednici“, rekla je ona.
Kao primer, podsetila je da je Sjedinjene Američke Države iz Velike depresije izvukao Drugi svetski rat.
Simonjan je navela da smatra da se SAD u Ukrajini vode željom da ne dožive veliki neuspeh, posebno nakon situacije u Avganistanu.
„Oni ne mogu, pogotovo posle Avganistana, ne mogu sebi da priušte da ponovo dožive neuspeh i to tako krupan... Jer će onda izgubiti sve. Moć dolara. Mnogo pričamo o tome kako američka hegemonija počiva na moći dolara. Šta znači moć dolara? Ona nije podržana zlatom, zar ne? To je pitanje nekakvog poverenja, to je vrlo efemerna stvar koja nestaje. Ako sada izgube – oni to shvataju – i to će nestati i biti izgubljeno“, naglasila je Simonjan.
Ona je dodala da bi u tom slučaju moralo da se promeni i njihovo ponašanje.
„I ambasador više neće moći da puši, kako oni vole, sa nogama na stolu, sa cigarom, da zove predsednika neke banana-republike i da naređuje. Neće moći“, ocenila je ona.
Simonjan je primetila i da je mišljenje Ukrajinaca počelo da se menja tokom specijalne operacije.
„Ako je u početku, zaista, da stavimo na stranu ruske oblasti Ukrajine, u ostatku Ukrajine bio žar, entuzijazam.... pobedićemo, Zapad će nam pomoći. Kako su prvo čekali te smešne ‘džaveline’, pa su čekali nešto drugo, pa su čekali F-16 i na kraju su dočekali ‘orešnik’. Sada je opšte raspoloženje, čak i na zapadu Ukrajine, samo da se sve ovo što pre završi na bilo koji način. Hajde da damo šta bilo, samo neka bude... nekako. Samo da se završi“, dodala je ona.
Prema njenom mišljenju, Ukrajina izgubila svoju ekonomiju i budućnost, zato što je bivši britanski premijer Boris Džonson zapravo „okončao“ mirovne sporazume između Kijeva i Rusije „na kojima je sve moglo i trebalo da se završi sa mnogo manjim gubicima za Ukrajinu nego što im sada predstoji“.
Predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio je u četvrtak uveče da je izveden kombinovani napad na jedan od objekata vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine kao odgovor na upotrebu američkog i britanskog dalekometnog oružja od strane Oružanih snaga Ukrajine. U pitanju je bio kompleks u Dnjepropetrovsku, gde se, između ostalog, proizvodi i raketna tehnika. Istovremeno je u borbenim uslovima ispitan jedan od najnovijih ruskih raketnih sistema srednjeg dometa „orešnik“ – hipersonična balistička raketa sa nenuklearnim punjenjem. Raketne probe bile su uspešne, a cilj je postignut, naglasio je šef države.
List „Njujork tajms“ je 17. novembra, pozivajući se na neimenovane zvaničnike američke administracije, javio da je američki predsednik Džozef Bajden prvi put dao Ukrajini dozvolu da koristi rakete dugog dometa za gađanje ciljeva u dubini ruske teritorije. Prema pisanju medija, šef Bele kuće je preduzeo ovaj korak nakon što su se pojavili izveštaji o „dolasku vojnika iz Severne Koreje u Kursku oblast“.