Iako su kipui korišćeni i ranije, dodaje ona, bili su veoma važni za vreme carstva Inka koje je trajalo od oko 1438. do 1532. Kako Inke nisu ostavile nikakve druge zapise, veruje se da su kipui bili glavno sredstvo komunikacije i vođenja beleški.
Prvi španski hroničari pisali su o brojčanim primenama kipua, kojima se vodilo računa o zalihama u magacinima, porezima, inventaru...
„Analizirala sam podatke dva kipua otkrivena u severnom Čileu, o kojima su pisali etnomatematičarka Marša Ašer i antropolog Robert Ašer sedamdesetih godina prošlog veka. Jedan je najveći do sada otkriven, dug više od 5 metara i ima 1.800 užadi. Drugi ima 600 gajtana koji su raspoređeni na veoma neobičan način. Primetila sam da oba imaju crvene i bele razdelnike. Veći 10 grupa sa sedam gajtana, a manji 7 grupa sa 10 gajtana i dopunskim kanapima“, kaže Tompsonova.
Nakon proučavanja, zaključila je da je manji i složeniji kipi zapravo sažeta informacija u većem. Drugim rečima, oba kipua su imala iste informacije, ali su ih predstavili na drugačiji način.
Ovo je, kako kaže, najsloženija numerička veza između dva kipua koja je do sada napravljena.
„Iako oba kipua nešto broje, ne znamo šta. Niti zašto je bilo potrebno da se iste informacije beleže na dva različita načina. Danas postoji samo 1.600 kipua, uglavnom u kolekcijama u Evropi i Americi. Nadamo se da ćemo razumeti više o kipuima i tako bolje razumeti drevne narode Anda“, navela je Tompsonova.
Pogledajte i: