Izložba „Branislav Nušić: Slučaj jedne sobe“ do 19. januara može se pogledati u Zavičajnom muzeju Žarkova. Postavka čije su autorke kustoskinje Muzeja grada Beograda Nataša Stanković Šošo i Marija Petrović nudi uvid u život i rad ovog velikana srpske književnosti, kroz očuvane lične predmete, nameštaj, dokumenta i fotografije, ali i kroz svestrani pogled na njegov životni i društveni kontekst.
Jelena Medaković, direktorka Muzeja Grada Beograda i autorkaprojekta za izložbu, objašnjava da je cilj postavke da se, kroz teme iz Nušićeve „Autobiografije“, prikažu ne samo pisac i njegovo delo, već i društveni kontekst njegovog života, odnosno epoha u kojoj je živeo i radio.
„Izložba prati Nušićev život kroz razne etape – od detinjstva, školovanja, službe u vojsci, do građenja porodičnog života i izuzetne profesionalne karijere. Naš pristup bio je da, uz pomoć materijala iz njegovih privatnih kolekcija, rekonstruišemo ambijent u kojem je živeo i radio. Nušićeva 'Autobiografija' daje narativnu osnovu, ali kroz fotografije, predmete i nameštaj želimo da prikažemo širi kontekst njegovog života“, ističe Jelena Medaković u razgovoru za Sputnjik.
Prema njenim rečima, konzervatori i restauratori Muzeja grada Beograda posebno su ponosni na to što su kompletno restaurisali predmete iz Nušićevog legata, koji su bili u veoma lošem stanju. Posao je trajao osam meseci i bio je, kako kaže Jelena Medaković, izuzetno zahtevan.
Legat je Muzeju grada Beograda još 1958. godine poklonila Margita Gita Nušić, kćerka slavnog komediografa, a čine ga nameštaj, karikature, kao i lični predmeti i ukrasi koji svedoče o piščevim svakodnevnim ritualima i navikama, poput pribora za pušenje, tabakera i srebrnih predmeta luksuzne izrade.
„Za nas je izuzetno važno što smo uspeli da očuvamo ove predmete, jer oni ne govore samo o Nušiću kao velikom komediografu, već i o njegovom svakodnevnom životu, o dobu u kojem je živeo, o njegovoj porodici i društvenom statusu. Nameštaj u otomanskom stilu, koji je bio tipičan za žitelje Beograda tog vremena, danas je pravi primer luksuza i društvene angažovanosti“, kaže Jelena Medaković.
Na izložbi je predstavljeno i više od 200 karikatura na kojima je Nušić prikazan na duhovit način i u ironičnom tonu. One otkrivaju na koji je način ovaj komediograf inspirisao svoje savremenike, budući da je bio izuzetno prepoznatljiv i rado viđen u društvenim krugovima Beograda.
„Nušićev humor i njegova specifična fizionomija inspirisali su brojne umetnike tog vremena, a kroz ove ilustracije posetioci mogu da uoče kako su ga doživljavali i prikazivali drugi. Karikature su postavljene tako da prate njegov lični prostor, a rekonstrukcija tapete koja je nekada krasila njegovu sobu doprinosi autentičnosti doživljaja izložbe“, ističe Jelena Medaković.
Postavka je osmišljena tako da Nušićev život prati hronološki do momenta kada se oženio, aludirajući time na njegovu pošalicu iz „Autobiografije“ da „čovek posle ženidbe više i nema autobiografije“.
„Izložba se igra s tim prekidom, prelazeći od njegovog ličnog narativa ka fotografijama njegove porodice. Fotografije prikazuju skladan i idiličan život građanske porodice, s posebnim akcentom na način života, garderobu i enterijere koji su bili karakteristični za tu društvenu klasu“, navodi Jelena Medaković.
Postavka je prilagođena osobama s oštećenjem sluha i vida. Kustoskinja Marija Petrović, koja je posebno obučena za rad sa slabovidim posetiocima, osigurala je da izložba bude dostupna svima, bez obzira na njihove fizičke mogućnosti.
„Ovo je jedan od velikih koraka ka tome da svi muzeji postanu pristupačniji, što je trend koji se sve više prepoznaje u muzejskoj praksi širom sveta“, ističe Jelan Medaković.
Kako ističe naša sagovornica, Zavičajni muzej Žarkovo, iako nije u samom centru grada, pruža odlične uslove za ovakvu izložbu. Objekat, koji je nedavno prošao kroz temeljnu rekonstrukciju, bio je jedna od prvih beogradskih škola i ima duboku istorijsku vrednost za lokalnu zajednicu.
„Zavičajni muzej nije samo prostor za čuvanje istorije, već i most između prošlosti i sadašnjosti. Pored ove izložbe, planiramo i mnoge druge, jer je cilj da doprinosimo razumevanju kulturne baštine kroz edukaciju i pristupačnost. Nadamo se da će posetioci shvatiti značaj ovog muzeja, koji ima veoma lepu i funkcionalnu postavku, a koji je u poslednjih nekoliko godina postaje sve popularniji među Beograđanima“, kaže Jelena Medaković.
Izložbu „Branislav Nušić: Slučaj jedne sobe“ su tokom oktobra mogli da vide posetioci Narodnog pozorišta u Beogradu, u kojem su igrane praizvedbe brojnih Nušićevih dela.
Nušić je bio dramaturg i zastupnik upravnika, a potom i upravnik Narodnog pozorišta, kao i upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Narodnog pozorišta u Skoplju i Narodnog pozorišta u Sarajevu.
Bavio se i novinarstvom, uređivao je „Pozorištni list“ i pisao rubriku „Iz beogradskog života“ u dnevnom listu „Politika“. Na njegovu inicijativu u Beogradu je osnovano Udruženje prijatelja lepih umetnosti „Cvijeta Zuzorić“, a bio je i osnivač Udruženja jugoslovenskih dramskih autora.
Radio je u Ministarstvu spoljnih poslova, u srpskom konzulatu u Skoplju i Bitolju, bio je vicekonzul u Prištini i srpski konzul u Solunu i Serezu. Godine 1933. izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije.
Pored „Gospođe ministarke“ (1929), napisao je više istorijskih drama, kao i komada iz građanskog života. Njegove komedije i danas su omiljene na pozorišnim scenama, a među najpopularnijima su „Mister Dolar“„Ožalošćena porodica“, „Sumnjivo lice“, „Dr“, „Pokojnik“ i druge.