Ovo me zapanjilo! Srbin u kineskom Vuhanu, tamo odakle je pobegao opasni virus

Ovo za Sptunjik kaže Vladan Grbović, aktivista Centra rusko - srpskog geografskog društva:

"Imao sam ideju da bi oni mogli nešto znati o Srbiji, zbog međudržavnih odnosa, zapanjen sam činjenicom da se to prenelo na ljude na ulici. One koji rade u prodavnicama, marketima, u raznim salonima, tržnim centrima. Kada kažem, Srbija, svi odgovore - frends (prijatelji)".

Grbović, koji od osnivanja radi u Razvojnom Centru ruskog geografskog društva, uporedo radi u kineskoj kompaniji koja se bavi naučnim izdavaštvom, čiji je vlasnik iz Vuhana. Kao čovek geonauka zaposlen je u časopisu koji se bavi atmosferskim prilikama, a kompanija izdaje više od tri stotine naučnih časopisa. U Srbiji zapošljava oko 700 ljudi, ima kancelarije u Beogradu i Novom Sadu.

Naš sagovornik poslednjih mesec dana radio je u Vuhanu, a njegov dnevnik na društvenim mrežama otkriva kako u tom višemilionskom gradu ljudi žive i kako doživljavaju nas.

Grbović dodaje da mu je kao geografu zanimljivo i to što Kinezi u dalekom Vuhanu, Šangaju i drugm gradovima dosta znaju i o našoj prirodi, o gradovima, prate video sadržaje na internetu, ali i reklame o našoj zemlji koje se tamo puštaju. Znaju da u Srbiju mogu bez vize i to veoma cene.

Kolege na drugom kontinentu, ali i svi koje je upoznao, posvećeni su svom mikrosvetu, orijentisani na lične karijere, usmereni na ono što rade, upravo je u odnosu na tu činjenicu, iznenađen, ne samo poznavanjem geografije Srbije.

"Bio sam i na žurkama koje se dosta razlikuju od naših, tu izlaze i mladi Kinezi koji se bave biznisom, neki su i bili u Srbiji turistički i poslom. Svi prate političke emisije, uglavnom svi znaju našeg predsednika, imaju i neke koplimente oko njega. S njima na početku postoji jedna vrsta uzdržanosti i stidljivosti , ali odmah su rekli "grejt lider". To je njihova prizma događaja ovde, iz ugla doživljavanja Srbije kao prijateljske zemlje, doživljavanja našeg predsednika i rukovodstva kao jedne od retkih evropskih zemalja koja gleda blagonaklono na njih", priča nam Grbović.

U šali kaže da se, zbog poznavanja Srbije i Srba jedva vratio sa teniskog turnira kome je prisustvovao:

On dodaje da je jedva otišao kući, svako je želeo da postavi neko pitanje, posebno o teniskoj kulturi u Srbiji.

Naš sagovornik kaže da je teško iz naše perspektive dokučiti filozofiju običnog čoveka rastuće svetske sile, rastuće ekonomije. Kina je za nas potpuno drugačiji svet. Način na koji razmišljaju ne možemo odmah da shvatimo, ako i činjenicu da se pojedini delovi Kine razlikuju kao zemlje EU. S tim što u Kini nigde nema beskućnika.

"Nema ni žala za rušenjem tradicionalnih kineskih kuća. To je cena progresa, to je njihov odgovor. Sačuvali su svega nekoliko istorijskih zdanja, na toliki grad, nedovoljno. Ali oni kolektvno imaju osećaj da su deo zajednice, da će ona da se pobrine za njih. Kad gube posao jer se ruši pijaca da bi napravili zgrade razmišljaju, ja ću možda trenutno izgubiti posao, ali će mi država naći nešto novo, bolje i modernije", kaže Grbović i dodaje da Kinezi imaju kolektivni cilj, oseća se, kao da su svi na istom zadatku.

Upitan da li je možda u planu osnivanje Centra koji bi ličio na onaj koji povezuje geografe i druge stručnjake Srbije i Kine, Centra rusko - srpskog geografskog društva koje već devet godina povezuje Srbe i Ruse, kaže:

"Sa Kinom takva vrsta kontakta i saradnje trenutno ne postoji, ali nedavno je osnovano Udruženje građana "Raguza", pokušavamo da ostvarimo kontakte i sa drugim zemljama BRIKS-a. Udruženje je osnovano kako bi se izašlo iz okvira geografije i ekskluzivne srpsko - ruske saradnje, već da probamo da nađemo partnere širom sveta koj žele da sarađuju na ravnopravnoj, prijateljskoj osnovi. Prvi se odazvao Fond Gorčakova iz Rusije, oni su prvi prepoznali naše ideje. Prvi zajednički projekat biće organizacija medija škole BRIKS-a u Beogradu, sa idejom da što konkretnije moguće približimo mehanizme BRIKS-a Balkanu".