SRBIJA

Još jedan antiruski jastreb sleće na Balkan

Potezi koje vuče evropska administracija poput imenovanja izvestilaca za Srbiju i za Kosovo i Metohiju nisu prijateljski i sada je pitanje da li žele da nas na taj način nateraju da prihvatimo njihovu politiku „Kosovo država“ ili da nas odvrate od ulaska u EU, mišljenja je dr Aleksandar Lukić.
Sputnik
Estonski poslanik iz Evropske narodne partije Riho Teras imenovan je za izvestioca za Kosovo u Evropskom parlamentu, što je četvrti po redu Estonac koji će se baviti nama, kao političar iz zemlje koja je oštar protivnik Rusije.

Antisrpski i antiruski izvestilac

Uz njega, Kaja Kalas je zamenila Žozepa Borelja na mestu visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, direktor evropske spoljne službe Mati Masikas, dok je ambasador u kancelariji EU na Kosovu Aivo Orav.
Istoričar dr Aleksadar Lukić iz Instituta za političke studije ne sumnja da je EU ovakvim izborom pokazala jasan stav prema Srbiji.
„Bez obzira na sve izjave pojedinih zvaničnika da je Srbija dobrodošla u EU ovi potezi nisu izraz prijateljskog stava. Srbiji se očigledno stavlja do znanja da ne može da uđe u EU dok ne prizna Kosovo i to je sad postalo opšte mesto. Dakle, svima bi trebalo da bude jasno da nam ova imenovanja govore da Srbija treba da prihvati tu činjenicu i da se sa tim pomiri, ako hoće u EU“, kaže Lukić.
Lukić ne isključuje da Evropska unija na ovaj način želi da stavi do znanja Srbiji da nas ipak ne želi u svojim redovima.
„Jer, ovakva imenovanja govore i o pokušaju da se na neki način Srbija ponizi i to je posebno izrazito kad je u pitanje imenovanje evropskog izvestioca za Srbiju Tonina Picule. Tako da ta imenovanja nisu slučajno takva već ona govore o stavu EU ili, da kažemo, o stavu takozvane „duboke države“ sa Zapada koja o svemu donosi odluke“, mišljenja je Lukić.

Srbija da zauzme oštar stav

Prema njegovim rečima, ljudi koji su imenovani na ove funkcije sami po sebi ne odlučuju ni o čemu.
„Oni su kao takvi beznačajni ali predstavljaju određene centre moći, jer iza njih stoji politika koja ima moć i koja vuče konce oko bitnih stvari za nas i sve ostalo. Srbija u skladu sa tim i treba da se ponaša prema takvoj politici i personama koje je predstavljaju i da jasno izražava osvoje stavove a da se prema tim birokratama ponaša kako bi se ponašala i prema bilo kojem birokrati koji bi došao bio šta da kaže, traži ili da ucenjuje našu zemlju“, ističe Lukić.
Lukić smatra da Srbija treba da Evropskoj uniji još jednom jasno i glasno ponovi stav da nikada neće priznati Kosovo kao državu te da nećemo pristati na procese koji vode ka „de fakto“ priznanju a da u tom smislu bude strpljiva jer se geopolitička situacija menja.
Inače, Riho Teras je bivši vojnik iz Estonije, koji je bio i poslanik u Evropskom parlamentu. Istakao se osim svojim blagonaklonim tumačenjem izveštaji sa Kosova i izjavama da „Putinov zastupnik“ - Srbija uči od velikog brata i da bi mogla da napadne Kosovo.
Teras je oštar protivnik ruske politike, a samim tim nisu mu mili ni oni koji na bilo koji način održavaju kontakte s Moskvom, u koje spada i Srbija.

Rani radovi Terasa

Teras je još pre sedam godina, tokom ruske vojne vežbe „Zapad 2017“ tvrdio da se Rusija priprema za rat protiv NATO i da je ova vežba usmerena „ne samo protiv baltičkih zemalja, već i protiv svih država od Severnog do Crnog mora“.
Nisu mu po volji ni mađarske vlasti, imajući u vidu da i premijer ove zemlje Viktor Orban ne zagovara ratnohuškačku politiku, zbog čega je Teras pozvao na suspenziju mađarskih glasačkih prava u evropskim institucijama, jer se Orban sastao sa Putinom i jer, kako on to vidi, deluje protiv interesa EU.
Svojevremeno je tražio i smenu sada već bivšeg šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja zato što je „ćutao i osmehivao se dok je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na zajedničkoj konferenciji za medije Evropsku uniju nazvao nepouzdanim partnerom".
Kao mladić, Riho Teras je bio regrutovan u sovjetsku mornaricu. Studirao je istoriju na Univerzitetu u Tartuu. Bio je član Estonske odbrambene lige. Branio je zgradu estonske Radio i televizije od Sovjeta 1991. godine.
Hobi su mu slušanje opere, srednjovekovna istorija i lov.
Pogledajte i:
Komentar