Nanovlakna se obično prave od skroba, koji većina biljaka skladišti da sačuva glukozu. Korisna su u zavojima - ubrzavaju zarastanje rana jer dozvoljavaju prolazak vode i vlage, a sprečavaju prolazak bakterija. Mogu da se koriste kao držači kostiju i transporteri lekova.
Međutim, pravljenje nanovlakana od skroba izvučenog iz biljaka je dugačak proces koji zahteva mnogo energije.
Naučnici UCL smislili su mnogo jednostavniji metod – pravljenje nanovlakana direktno od skrobom bogatih namirnica poput brašna, koje je osnova i za špagete.
U studiji objavljenoj u „Nanoscale Advances“ tim je opisao pravljenje špageta debelih svega 372 nanometra (1 nanometar je milijarditi deo metra) korišćenjem tehnike elektrospining, u kojoj se niti brašna i tečnosti provlače kroz vrh igle električnim nabojem. To je uradila Beatris Briton na master studijama iz hemije na UCL.
„Da bi napravio špagete, guraš mešavinu vode i brašna kroz metalne rupe. U našoj studiji, mi smo uradili isto što i pasta majstori osim što smo provlačili našu mešavinu brašna kroz nešto električnim nabojem. To su bukvalno špagete, ali mnogo manje“, rekao je dr Adam Klensi, koautor studije i istraživač sa UCL.
U studiji naučnici navode da su sledeće najtanje špagete nazvane filindeu i da njih pravi svojeručno majstor iz grada Nuoro na Sardiniji. Ova pasta lunga debela je 400 mikrona, što je oko 1.000 puta deblje od nove kreacije koja ima 372 nanometra.
Od ove nove nanopaste napravljen je „prekrivač“ širok oko dva centimetra i vidljiv je, ali su pojedinačna vlakna previše tanka da bi mogla da ih vidi bilo koja kamera ili mikroskop, pa se mere pomoću elektronskog mikroskopa.
„Mislim da ovo nije korisno kao pasta, jer bi se prekuvalo za manje od sekunde, pre nego što možeš da izvučeš iz posude“, rekao je Garet Vilijam, profesor UCL i koautor studije.
Pogledajte i: