Specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan Rene Trokaz u diskusiji na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji predložio je novu formulu za napredak dijaloga Beograda I Prištine - “briselsko-ohridski sporazum”, uz ocenu da je to okvir da se prevaziđu teškoće u odnosima dve strane.
Nova terminologija ili lukav manevar
Na pitanje da li je ovde reč o nekom novom mutant rešenju koje stiže sa Zapada diplomata i bivši ambasador Zoran Milivojević objašnjava da se ovde ne radi o pravno obavezujućem sporazumu iz Brisela iz 2013. godine za čije sprovođenje je bila garant Evropska unija i čiji su potpisnici i Beograd i Priština.
„Ovde je reč o sporazumu na kome „jaše“ politički Zapad kao i Aljbin Kurti a to je nemačko –francuski osnovni sporazum takođe sačinjen u Briselu, a kome je Ohridski sporazum u stvari aneks i koji je implementacioni, odnosno, služi za primenu nemačko-francuskog sporazuma,“ objašnjava Milivojević.
Oba ova sporazuma koja mi nismo potpisali niti prihvatili u potpunosti, podseća Milivojević, podrazumevaju priznanje Kosova kao države.
Zapad samo priznaje fracusko –nemački plan
„Na tome „jašu“ i Francuzi i Nemci jer su oni kreatori tog sporazuma, ali i Evropska unija. Znači, traže da se realizuje ono što su napravili i to je poruka - da je što se tiče EU za njih taj plan osnova za rešenje kosovskog čvora, normalizaciju odnosa i rešavanje kosovskog pitanja,“ ističe sagovornik Sputnjika.
On podseća da je ovaj sporazum, kako ga Zapad naziva „briselsko –ohridski“, sadržan od „nemačko-francuskog plana" i njegovog aneksa koji Zapad zove Ohridski sporazum, EU ubacila u Poglavlje 35 koje se tiče Kosova i Metohije i odnosi na evropski put Srbije.
„EU taj sporazum smatra pravno obavezujućim i želi da ga nametne Srbiji. Dakle, Rene Trokaz o tome govori i za to kaže da je platforma za dijalog i to je stav i EU. Mi smo toga svesni,“ objašnjava Milivojević.
S druge strane, Briselski sporazum iz 2013. Godine, kako smatra naš sagovornik, za Zapad faktički kao da nije postojao.
Zapad se pravi lud
„Međutim, Srbija nije prihvatila Ohridski sporazum jer se u njemu pominju dve tačke koje direktno idu na priznanje Kosova kao države, ali Zapad se pravi očigledno lud kada se o tome priča. S druge strane, u nemačko-francuskom predlogu nije bilo stavki koje se odnose na status Kosova već samo o normalizaciji generalno što je za nas bilo prihvatljivo, ali s obzirom da je Ohridski sporazum to sa dva člana promenio mi nismo mogli da ga prihvatimo,“ napominje Milivojević.
S obzirom da se Briselskim sporazumom iz 2013. godine podrazumeva i osnivanje Zajednice srpskih opština, koju Priština odbija da formira postavlja se pitanje šta će biti sa tim delom. Naš sagovornik tim povodom kaže:
„Taj sporazum nije tema za Zapad, a ZSO je u implementacionom aneksu (Ohridski sporazum) u tački sedam koja govori o lokalnoj samoupravi i stav je Zapada da kroz tu tačku treba raspravljati i o ZSO. Mi se sa tim naravno ne slažemo,“ ističe Milivojević.