Švajcarski i norveški naučnici, predvođeni neuronaučnikom Sašom Fruholcom sa Univerziteta u Cirihu, ispitivali su uticaj astečka pištaljke smrtina ljudski mozak. Oni su angažovali70 evropskih volontera za psihoakustičke testove i izložili ih različitim zvucima, uključujući i zvuke pištaljke smrti.
Učesnici istraživanja nisu bili svesni jezivih zvukovakoji će biti uključeni, što je obezbedilo nepristrasne reakcije. Od njih 70, 32 su podvrgnuti fMRIskeniranju dok su slušali nasumične kategorije zvukova, kao što su ljudski i životinjski zvuci, muzički tonovi i prirodni zvuci.
Zvuk astečke pištaljke izazvao je jaka poređenja s vriskom.
„Pokazali smo da se zvuci astečke pištaljke pretežno doživljavaju kao averzivni i zastrašujući i da imaju hibridno prirodno-veštačko poreklo“, istakli su autori istraživanja objavljenog u časopisu „Communications Psichology“.
Ta jedinstvena mešavina provocira naše mozgove, gde dvosmislenost između prirodnog i veštačkog izaziva teskobu.
Skeniranje mozga učesnika istraživanja pokazalo je da je zvuk pištaljke aktivirao slušne regione nižeg reda prilagođene uznemirujućim stimulansima, kao što su vriskovi ili plač.
Ovaj odgovor podstiče regione mozga višeg reda, kao što su inferiorni frontalni korteks i medijalni frontalni korteks da se uključe u složenu klasifikaciju i asocijativnu obradu. Ti uvidi objašnjavaju zašto je zvuk astečke pištaljke smrti tako uznemirujući, jer se opire jasnoj kategorizaciji i stvara dvosmislenu, alarmantnu percepciju.
Iako se često govori da su korišćene u ratovima, dokazi sugerišu da su astečke pištaljkebile prvenstveno ritualne.
Pronađeneu grobovima koji datiraju između 1250. i 1521. godine, verovatno su bile povezane s žrtvenim ceremonijama i simboličkim prikazima. Naučnici veruju da su one možda pravljene u čast Ehecatla, astečkog boga vetra, koji je igrao ključnu ulogu u mitovima o stvaranju.
„Ehecatl je putovao u podzemni svet da bi dobio kosti iz prethodnih svetskih doba kako bi stvorio čovečanstvo“, navodi se u studiji.
Alternativno, mogli su da imitiraju žestoke vetrove Miktlana, astečkog podzemnog sveta.
„S obzirom na averzivnu/zastrašujuću i asocijativnu/simboličku prirodu zvuka, kao i trenutno poznata mesta iskopavanja na mestima ritualnih sahrana s ljudskim žrtvama, upotreba u ritualnim kontekstima čini se vrlo verovatnom“, zaključuju autori studije, preneo je „Sajens alert“.
Pogledajte i: