Analitičari napominju da su ovo za sada samo pisanja zapadnih medija, a da zvanične potvrde Vašingtona za sada nema. Moguće je da su ovo samo „probni baloni“ i provokacija smišljena sa ciljem da se testira odlučnost Moskve. Zapad je upoznat sa tim da će Moskva dozvolu za izvođenje udara doživeti kao direktno učešće u vojnoj agresiji na Rusiju, o čemu je Vladimir Putin otvoreno govorio.
Ako ova odluka bude doneta, to će značiti direktno učešće zemalja NATO-a, SAD i evropskih zemalja u ratu u Ukrajini i to, naravno, bitno menja samu suštinu, samu prirodu sukoba. To će značiti da su zemlje NATO-a, SAD i evropske zemlje u ratu sa Rusijom. A ako je to tako, onda će i Moskva doneti odgovarajuće odluke na osnovu pretnji koje će joj biti stvorene, rekao je Putin.
Radi se o tome da udare ne vrši Ukrajina, već one zemlje koje daju dozvolu. Ukrajinska vojska nije u stanju da koristi takvo oružje, već se u tom slučaju koriste resursi NATO-a. Navođenje i druge usluge pružaju vojni stručnjaci zapadnih zemalja, što govori o njihovoj umešanosti u ukrajinski sukob.
U svakom slučaju, ne isključuje se mogućnost da će odlazeći američki predsednik Džozef Bajden i konačno doneti takvu odluku. To se tumači i kao deo unutrašnje političke borbe u SAD. To je igra protiv Donalda Trampa i, između ostalog, osveta za poraz demokrata na predsedničkim izborima.
Demokrate i Bajden pokušavaju da doliju ulje na vatru i dodatno izazovu napetosti i „eskaliraju sukob“ dva meseca pre kraja Bajdenovog mandata.
Bajdenova administracija želi da Trampu što je više moguće zagorča život, tako da će on prve mesece svog predsednikovanja morati da provede u „raščišćavanju ruševina” koje su ostavile demokrate.
„Već sam govorio da će preostala dva meseca biti najteži meseci. Upravo u ovom periodu, Bajden i Zelenski će pokušati da stvore uslove kojima će Trampu smanjiti šanse za normalizaciju odnosa sa Rusijom. Minimiziraće te šanse, što znači da će se maksimalno povećavati napetost, dovodeći na taj način situaciju do mogućeg direktnog sukoba između Rusije i SAD-a, kao i između Rusije i NATO-a“, kaže vojni ekspert Konstantin Sivkov.
Potez Vašingtona, pre nego što novoizabrani predsednik Donald Tramp stupi na dužnost 20. januara, usledio je posle višemesečnih zahteva ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da dozvoli ukrajinskoj vojsci da koristi američko oružje za gađanje ruskih vojnih ciljeva daleko od granice.
Kakav će biti odgovor Rusije
Bajdenova odluka se tiče balističkih projektila „atakams“. Oružane snage Ukrajine su donedavno tim projektilima gađale isključivo Krim i nove ruske regione – DNR, LNR, Zaporošku i Hersonsku oblast, ali sada će se na meti naći i drugi ruski regioni. Većina projektila je oborena protivvazdušnom odbranom.
„Što se tiče „atakamsa“, ove rakete su slične našoj „točki U“. To su rakete američke proizvodnje i, po pravilu, koristi ih američka vojska. Oni, naravno, mogu da tvrde da su navodno napustili američku službu i da su tobože dobrovoljci, ali će, u stvari, američki vojnici primenjivati te projektile. Time, u stvari, NATO ulazi u rat protiv Rusije“, kaže Sivkov.
Na taj način Bajden ostavlja Trampu situaciju u kojoj se SAD nalaze u stanju rata sa Rusijom, ističe ekspert.
Sivkov ocenjuje da Rusija neće napadati ciljeve NATO-a. On smatra da će Moskva „reagovati veoma mudro i obazrivo, sačekaće da Tramp dođe na vlast ili da se u Sjedinjenim Državama desi nešto ozbiljno što će ih naterati da odustanu od svega. Međutim, ako dođe do napada na nuklearnu elektranu Kursk, to će biti ravno nuklearnom udaru i dovešće do direktnog sukoba sa NATO-om.
„Postoji mogućnost takvog razvoja događaja, nesumnjivo. A ako se to dogodi, onda će udar ići u potpuno drugom pravcu – po teritoriji NATO zemalja. Ovo se ne dovodi u pitanje“, smatra Sivkov.
Komentarišući odluku zapadnih zemalja da dozvole udare dalekometnim oružjem duboko u rusku teritoriju, šef Komiteta za odbranu Državne dume general Andrej Kartapolov, ocenio je da će napadi na vojnu infrastrukturu Ukrajine, uključujući aerodrome i skladišta naoružanja, sprečiti lansiranje taktičkih projektila usmerenih na Rusiju. Napadi na aerodrome isključiće mogućnost uzletanja aviona. To znači da rakete koje se ispaljuju iz aviona neće biti korišćene, naveo je Kartapolov.
Prema Kartapolovu, odgovor na odluku zapadnih zemalja je „neizbežan“ i za Zapad neočivan.
On je takođe napomenuo da su ruski sistemi PVO „sposobni da danas presretnu bilo koji vazdušni cilj“, a to se odnosi i na krstareće rakete i na balističke mete kao što su projektili „atakams“.
„Već smo ih presretali, tako da tu nema ništa novo“, naglasio je Kartapolov.
Ruski stručnjaci napominju da su ruski protivvazdušni raketni sistemi S-400, S-300V4 i kompleksi Buk-M3 sposobni su da presretnu američke operativno-taktičke rakete „atakams“.
Ruski stručnjaci podsećaju da su Oružane snage Ukrajine dobile „atakams“ od Amerikanaca u dve verzije – Blok 1 i Blok1A sa dometom od 165 i 300 kilometara. Modifikacija dužeg dometa iz centra Harkova stiže do Voronježa, a od dela Zaporoške oblasti pod kontrolom Kijeva - do Rostova na Donu, važne tranzitne tačke za ruske trupe koje deluju u pravcu Donjecka.
Šta je cilj Amerike
Tramp još nije preuzeo dužnost predsednika, ali je već izneo glavne pravce svoje politike, koji se razlikuju od planova sadašnje administracije Bele kuće.
Iz Trampovog tima su već nagovestili da će njegova administracija verovatno preispitati skoro sve odluke aktuelnog američkog predsednika Bajdena, uključujući upotrebu raketa „atakams“ za napade u dubinu ruske teritorije.
Međutim, i njegova „miroljubiva“ retorika ne bi trebalo nikog da zavara.
Ruski mediji podsećaju da je do sada mnogo puta viđeno kako su, posle izjava o miru, Sjedinjene Države inscenirale nove antiruske provokacije. Dakle, u ovom slučaju, i Bajden i Tramp igraju ovu igru zajedno, i zajedno sa celokupnom američkom elitom.
Ruski list „Vzgljad“ zaključuje da će Sjedinjene Države, bilo pod Bajdenom ili Trampom, uvek želeti da nanesu strateški poraz Rusiji. Razlika je u detaljima. Ako je Bajden pokušao da nanese ovaj poraz „ratom na periferiji“ - u Ukrajini, onda će Tramp pokušati da uradi isto kroz političke ucene i zakulisne pregovaračke šeme.
Rusija može da ima samo jedan odgovor na oba - pobeda u ukrajinskoj specijalnoj operaciji.