Poslednje analize raspoloženja javnog mnjenja pokazuju da će Šolcova Socijaldemokratska partija jedva prebaciti dvocifreni rezultat, ali bi sa druge strane SPD mogao biti idealan koalicioni partner demohrišćanima, očekivanim pobednicima vanrednih izbora, dodaje Rakić.
Predizborna dvoličnost Šolca pod pritiskom nemačke privrede
„Olaf Šolc bi, ako preživi unutrašnje potrese u SPD-u, mogao da računa da kao mlađi partner u nekoj novoj koalicionoj vladi dobije mesto ministra spoljnih poslova. Jer je tradicija da mlađi partner dobije mesto zamenika kancelara i ministra spoljnih poslova, tako da Šolca ne treba otpisati. Međutim, s obzirom na raspoloženje među socijaldemokratama to je preuranjeno prognozirati, zato što vodeći ljudi SPD-a kažu da je vreme da stranka ode u opoziciju, ne bi li se oporavila od godina na vlasti u kojima je mnogo izgubila na popularnosti.“
Rakić smatra da je nemačka vlada pala na prvom mestu zbog dodatnih 15 milijardi evra koje je Šolc hteo da preusmeri kao finansijsku pomoć Ukrajini. A pošto je pao na pitanju finansiranja Ukrajine a onda pozvao ruskog predsednika, Šolcov potez deluje, najblaže rečeno kao veoma dvolično, ističe Rakić.
„Šta imate da zovete čoveka protiv koga ste hteli da upotrebite dodatnih 15 milijardi evra? Ali ovo i nije toliko iznenađenje jer je pod velikim pritiskom nemačke privrede, pre svega automobilske industrije koja uporno vrši pritisak da se olabave sankcije Zapada prema Ruskoj Federaciji, pa je i Šolc počeo da spominje Severni tok jedan i dva. Nekada jeftini energenti postali su danas dramatično skupi i Nemačka više nije poželjno mesto za investiranje. Preduzeća napuštaju Nemačku, investiraju u SAD, prebacuju svoje pogone u Kinu, tako da je situacija veoma komplikovana.“
Zakasnelo kačenje za Trampa
Šolc je kao i većina lidera EU otvoreno podržavao Kamalu Haris na predsedničkim izborima u SAD i zato bi se njegov razgovor sa Putinom mogao smatrati i kao jedan od pokušaja približavanja spoljnopolitičkom kursu Donalda Trampa, dodaje Rakić.
Ali izgleda da je Šolc zakasnio, a i novoizabrani američki predsednik Donald Tramp ima potpuno drugačije planove saradnje sa Evropom, pre svega sa bogatijim članicama EU i NATO, smatra Rakić.
„Tramp po svaku cenu želi da im debelo naplati usluge bezbednosti i to ne samo za godine koje dolaze, nego i za godine koje su prošle i zato će verovatno isporučiti velike novčane zahteve članicama NATO u Evropi. Sa druge strane, Tramp kao neko ko bi se mogao definisati kao suverenista koji će insistirati na jačanju američke ekonomije, otvoreno preti da bi mogao ozbiljno ugroziti evropski izvoz u SAD. A reč je o ogromnim sumama. Nemačka je prošle godine desetinu svog izvoza realizovala na području SAD, i ukoliko bi Tramp uveo carine ili sankcije protiv uvoznika iz Evrope, to bi moglo dodatno da ugrozi nemačku ekonomsku stabilnost“, zaključio je Rakić.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je njegov razgovor sa ruskim liderom Vladimirom Putinom bio važan ali i dodao da se Kijev može osloniti na Berlin.
„Razgovor je bio veoma podroban, ali je doneo i spoznaju da ruski predsednik nije mnogo promenio svoje stavove o ovom ratu, što nije dobra vest. Zato je toliko važno da se veoma jasno pridržavamo principijelnog pristupa, odnosno da se Ukrajina može osloniti na nas“, rekao je Šolc u Rio de Žaneiru gde je stigao na samit G20.
Šolc je dodao da namerava da nastavi kontakte sa ruskim predsednikom Putinom.
Politička volja nemačkog rukovodstva da se obnovi dijalog sa Rusijom može se samo pozdraviti, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, komentarišući telefonski razgovor predsednika Rusije Vladimira Putina i nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Telefonski razgovor Putina i Šolca, prvi posle skoro dve godine, održan je u petak na inicijativu nemačke strane i trajao je oko sat vremena.
Pogledajte i: